У оквиру манифестације „Борини књижевни дани“, у дворишту Музеј куће Боре Станковића у Врању одржано је предавање проф. др Горана Максимовића на тему „Књижевно дело Борисава Станковића у свом и нашем времену.“ Предавање је одржано поводом обележавања 150 година од рођења Боре Станковића, једног од најзначајнијих српских књижевника.

Професор др Горан Максимовић редовни је професор Филозофског факултета Универзитета у Нишу и истакнути познавалац српске књижевности.

У свом истраживачком раду велику пажњу је посветио проучавању дела Борисава Станковића, пружајући последњих деценија нове перспективе у сагледавању дела чувеног књижевника.

Своје предавање у оквиру „Бориних књижевних дана“, проф. др Горан Максимовић је поделио у три тематске целине.

У првој је подсетио на животни и стваралачки пут Боре Станковића и најзначајније датуме који су обележили његов рад.

Другу целину је посветио поетици Станковићевог дела, са посебним акцентом на феномен еротског, посебно у роману „Нечиста крв“.

Трећа тема је била посвећена филмским и позоришним адаптацијама његових дела.

– Сваки велики писац, а Бора Станковић је класик српске и не само српске књижевности, јер он је писац европског и свјетског нивоа, је свевремен и актуелан и данас као што је био актуелан прије 100, 120 или 130 година када је писао и објављивао своја најзначајнија дијела.

Према томе, најважније је читати Бору Станковића, јер његово дјело две говори – поручује проф. др Максимовић.

За свог живота, Бора Станковић није сасвим правилно схваћен и био је жртва неких погрешних критичарских процена.

Заправо, ретки су били књижевни критичари међу његовим савременицима који су схватили да се ради о нечем новом и вредном за српску књижевност.

– Сигурно је да је он ишао мало испред свог времена, зато што је тадашња српска књижевност углавном била традиционална и није имала ту врсту поетичких искорака које је понудио Бора Станковић у својим дјелима.

То важи и за драму, јер он ствара и формира такозвану психолошку модерну драму у српској књижевности, па онда и у роману и у приповјеткама.

Он прелази све границе дотадашњих поетика које су биле присутне у српској, у јужнословенским, а добрим делом и у европским књижевностима.

Отуда је доба његових савременика било на неки начин опрезно, помало завидљиво и неспремно да прихвати једног новог писца са тако радикалним искораком.

Међутим, како то обично бива, после његове смрти, дјело је почело да говори много интензивније и снажније и нове генерације су га разумјели као својега савременика – указује Максимовић.

Предавањем професора Максимовића завршена је овогодишња манифестација „Борини књижевни дани“, која је, уместо традиционално у марту, измештена у јун, због концепта обележавања јубилеја – 150 година од рођења Борисава Станковића.