
Вида Црнчевић Басара „Хумано пресељење“
У Музеј кући ,,Бора Станковић“, свечано је отворена традиционална културна манифестација ,,Борини књижевни дани“. Након свечаног отварања, представљен је нови роман Виде Црнчевић Басаре „Хумано пресељење“.
„Борине књижевне дане“ је отворио заменик градоначелника Врања Милан Илић, који је истакао да град већ седму годину организује, манифестацију која негује, како је истакао “лик и дело једног од наших највећих литерарних умова”.
– Присећамо се сваког пута Бориног стваралаштва које је оставило дубок траг у српској и европској књижевности.
Неретко на удару бритких умова својих колега најпре због књижевног стила којим се служио, Бора Станковић је често био критикован, али је остао доследан свом дијалекту, доследан својим коренима, свом пореклу и својем Врању које је нбосио у души – рекао је Илић.
О програму „Бориних књижевних дана је говорио и Зоран Најдић, директор Библиотеке “Бора Станковић”.
„Хумано пресељење“ је сложена, хуморнотрагична прича о четрдесетогодишњој Марти Крстић, коју оставља муж лекар и која, након трауматичног периода завршава у менталној болници.
– Прича је савремена и дотиче се и буквалног „хуманог пресељења“ које се десило у Војводини прецима наше главне јунакиње Марте и њене бабе Гизе, која је главна јунакиња под Б, а многи кажу и под А.
Хумано пресељење је метафора у роману, али се спомиње и тај период после Другог светског рата, када се догодила замена становништва, односно када су неке подунавске Швабе враћене у своју домовину, а неке су завршиле мало другачије – каже ауторка.
Главне јунакиње јесу жене, али има и других јунака, има баш много ликова у књизи, али мени је нормално да пишем из женске перспективе, мада не бих рекла да ово спада у „чик лит“ илити женску литературу – каже ауторка.
Након више од деценије од објављивања првог романа „Прекомерна употреба силе“, Вида Црнчевић Басара је другим романом изазвала велику пажњу читалачке публике и изразито позитивне реакције критике, што је неуобичајен случај у савременој српској књижевности.
– Једно и телесно задовољство при конзумирању уметничких садржина, јер је овај роман толико лепо упакован и формално и садржинско-тематски да изазива оно читалачко „миље“ и критичку контемплацију тог задовољства.
Рекао бих да је то једна комичко – трагичка сторија о потрази за идентитетом, иако не можемо строго налепити неку етикету, можемо закључити да је реч о једној духовној потрази за сопственим идентитом приповедачице, преко ње и саме ауторке, а и за идентитетом заједнице и за преиспитивањем неких мрачних места српске историје – указује књижевни критичар Игор Перишић.
Бора Станковић, у чијо је родној кући одржано књижевно вече, први је у српску књижевност увео литерарну елаборацију сложене женске психологије и њеног положаја у друштву.
– Осећам се сјајно што сам овде јер је Бора Станковић један од наших најбољих писаца и то не мислим само ја, него и многи други.
Његове главне јунакиње дефинитивно јесу жене и његову каријеру су обележиле те митске жене, попут Коштане.
У Врању сам први пут и много ми је драго, нисам стигла још да обиђем Борину кућу, али се надам да ћу успети и радујем се томе – каже Вида Црнчевић Басара.
Друге вечери „Бориних књижевних дана планирано је предавање проф. др Горана Максимовића на тему „Књижевно дело Борисава Станковића у свом и нашем времену“, поводом обележавања 150 година од рођења Борисава Станковића.

