Соја je одличан предусев за многе ратарске културе. Од ње се добијају важни производи за исхрану људи и домаћих животиња и за прераду у индустрији. У селу Моштаница надомак Врања, посетили смо имање Дејана Ивановића, који се већ десет година бави прозводњом ове махунарке.
Дејан Ивановић из села Моштаница се већ десетак година бави производњом соје и како каже, једини је произвођач у округу. Данас је обавио сетву, јер су се стекли услови. Најсигурнија сетва је када су температуре у површинском слоју земљишта између 8 и 10 степени. Код нас доминира сетва у редове, на размаку од 15 до 70 центиметара. Шта је све потребно за припрему, обраду а касније и жетву, чули смо у разговору са њим.
-Овде је тренутно површина 30 ари. Ако користимо правилну сетвену норму, неких 50 000 биљака на 10 ари, или у склопу семена око 12 до 14 килограма на 10 ари. Што се тиче припреме за сетву соје, потребна је механичка обрада земљиштс да би сетвени слој био најидеалнији да прими то семе, да се касније задржи влага и да касније то семе клија, објашњава Ивановић.
Соја је незаменљив извор протеина и игра значајну улогу у исхрани домаћих животиња, као концентрована и кабаста храна, додаје Ивановић.
-У зависности од тога да ли се користи као зрнаста култура у основном облику, термички обрађена, онда је потребно 10 одсто, а ако се користи као прерађена после екструдера, онда је удео око 20 одсто, истиче наш саговорник.
Соја има такође и велики агротехнички значај. Својим моћно развијеним и дубоким кореновим системом, она повољно утиче не само на одржавање, већ и побољшавање структуре земљишта.
-Соја је незаменљив предусев за све ратарске и повртарске културе зато што је то један од најважнијих азотофиксатора. Она везује азот из ваздуха за себе и пребацује у земљиште и тако га обогаћује, самим тим смањује потребу за додатним азотним ђубривом за следећу културу.
Према речима Ивановића за узгој соје је потребна целокупна механизација, од момента сетве до момента жетве.
-Препоручујем свим пољопривредним произвођачима који поседују своје сејалице и своје комбајне, да ће уз мало више труда у односу на друге културе сигурно успети.
Како смо чули од Наде Ђоковић – Лазовић из Пољопривредно-саветодавне службе Врање, соја је захтевна култура, која тражи високу технологију и заштиту од корова, коју многи произвођачи на нашем подручју нису могли да испрате. Огледи соје рађени у 2012.години, за 10 година били су на граници исплативости, са ниским приносима.
Од сетве, па до жетве, односно сазревања, које зависи од фено фазе, односно вегетације, потребно је око 100 до 120 дана.