Друга половина септембра и почетак октобра је време када стасава и бере се грожђе. У Врању и околини, овај период се назива гројзибер. О виноградарству, које је велика љубав и страст, о гројзиберу, врањском комињаку и још понечем, причао нам је Врањанац Душан Митић Шоте.

Виноград у Јеврем бунару, изнад насеља Рудина, на парцели Оџин камен, Врањанац Душан Митић Шоте је са оцем Боривојем, званим Борко Шоте, купио 1993. године, а већ годину дана касније и засадио прве чокоте.

Прво вино из овог винограда потекло је три године касније, тако да Дуле Шоте са поносом истиче да се виноградарством озбиљно бави већ три деценије.

Посед, који се простире на 1.730 квадрата, са око 300 садница четири сорте грожђа, у родним годинама даје и по тону и по плода, а када је сезона сушна, као што је била ова, род достигне око хиљаду килограма.

У винограду ове величине има доста посла, али га Душан обавља искључиво ручно, јер му је то љубав и страст, због којих се муке и напор заборављају, а берба у јесен представља сатисфакцију за сав уложен труд.

– Ја то радим ручно. Окројим га и кад дође јесен, окопам га.

Направим и бразде, да се задржава вода коју доводим из базена од девет хиљада литара.

То је природна вода која стиже са даљине од три километра, јер без наводњавања не би било ни грожђа.

Четири пута сам га ове године наводњавао да би имао овај резултат – каже Митић.

Сав труд и мука су лакши када се поделе са неким, али је и задовољство кад плодови узрију, веће када се подели.

Душан каже да му у пословима око винограда помажу пријатељи Ниче и Даце лимар, са њиховом децом.

Тако се заједнички послови око кројења на Светог Трифуна и гројзибер у јесен, претварају у праве феште.

Према врањској традицији, када се бере грожђе, обавезно се кува тарана са пилећим ђувечом, точи се лањско вино, а заори се и врањска песма са Оџиног камена, каже Дуле Шоте.

Део узбраног грожђа наш саговорник продаје, али главнина иде у вино и надалеко чувени комињак, бренд врањског краја.

– У буре од 150 кила се оточи 50 литара, па се сипа 50 литара воде и то ти је комињак.

Од кад се сипа вода, треба једно 15 дана да проври, онда се буре херметички затвара, стави се славина и могу да се пуне бокали – појашњава Душан Митић.

Вино наш саговорник прави за своје потребе, од 100 до 150 литара, толико да потраје до следећег гројзибера, када се залихе утроше, а бурад чисти и спрема за нову бербу.

Свој посед са којег се Врање види као на длану, Душан Митић Шоте у шали назива својом Далмацијом, због специфичног каменитог терена, који рађа изузетно слатко грожђе и врхунско вино.