Споменик српским ратницима који су 31. јануара 1878. године ослободили град од Отоманске империје се налази на врањском Тргу Републике, у непосредној близини зграде Начелства и зграде Градске управе.
Споменик ослободиоцима Врања, популарно назван Чика Мита, подигнут непосредно пред Маjски преврат 1903. године. Рад jе великог ваjара Симеона Роксандића и израђен је добровољним прилозима захвалних Врањанаца.
Бугарски окупатори су споменик рушили два пута (у Првом и у Другом светском рату), али је и обнављан. И дан данас је тешко оштећен, али, иако без руке и пушке, поносно ломи турски барјак под ногама.
Ослобођење јужних крајева Србије од османске власти, чији је симбол у Врању популарни Чика Мита више од једног века, почиње 1875. године, када избија такозвана „Невесињска пушка“. То је побуна Срба са простора Босне и Херцеговине против османске власти, која се одатле ширила све до југа Србије.
Од тада до 1878. године воде се два рата за независност Србије, у којима је победом извојевана слобода за јужне крајеве, заједно са Врањем.
Припадници Шумадијског и Добровољачког корпуса су у ослобођењу Врања од Османлија учествовали у биткама јануара 1878. године. У знак захвалности ослободиоцима и генералу Јовану Белимарковићу који је командовао тим трупама, Врањанци су 1903. године подигли споменик који је познат као Чика Мита. Статуа приказује српског војника у борбеном налету, са пушком у једној руци, док му је друга рука одсечена.
Врањанци су почели да сакупљају донације за подизање споменика палим ослободиоцима, па се тако спомиње да је 31. јануара 1900. године била организована забава са игранком, а улазница је био добровољан прилог за подизање споменика.
Према запису чувеног етнолога и историчара Татомира Вукановића, иначе рођеног Врањанца, сам Јован Белимарковић је приложио 2.000 тадашњих динара за изградњу тог споменика.
Споменик „Чика Мита“ један је од најпрепознатљивијих симбола града Врања. Поред тога, симбол је и страдања под османском окупацијом, али и симбол слободе и ослобођења од туђинске власти.
На простору испред споменика се сваке године 31. јануара, полажу венци у знак сећања на Дан ослобођења Врања, када се слави и Дан града.
– И овако непомичан и поносан, „Чика Мита“ достојанствено пркоси времену, симболизује српског сељака, војника, који је Врању донео дух слободе и ујединио нас са матицом Србијом.
„Чика Мита“ и сада, тешко рањен, без леве руке и пушке, градски је светионик слободе. Свакодневно нас подсећа на огромну жртву коју смо као народ поднели у многим ратовима.
Историја нас учи да се од појединих никада као народ нисмо опоравили, посебно демографски. Готово увек смо били пред искушењем, опстати или нестати. Сваке године, пред „Чика Митом“ дајемо обећање да све жртве, сва невино проливена крв није узалудна и неће бити заборављена – рекао је градоначелник Врања др Слободан Миленковић приликом прошлогодишње прославе Дана града.
Споменик је рушен два пута. Први пут се то догодило 1915. године, када су у Првом светском рату бугарски окупатори срушили и потпуно уништили споменик. Захваљујући чињеници да су остале сачуване скице вајара Роксандића, споменик је обновљен након ослобођења од бугарске окупације и поново подигнут двадесетих година 20. века.
Међутим, почетком Другог светског рата, након поновног уласка бугарских окупационих трупа у Врање, споменик поново бива срушен. Како наводе сведоци, споменик је био привезан за мали тенк и вучен улицама града. Тиме је окупатор желео да заплаши Врањанце и покаже им да више немају слободу.
Због тог вучења тенком оштећен је топ на споменику, а једна чика Митина рука је отпала.
Међутим, споменик је ипак сачуван и након ослобођења Врања, 1945. године, поново је подигнут на старом месту.
На плочи испод бисте се налазе имена краља Милана Обреновића, генерала Јована Белимарковића и војника ослободилаца Врања 1878. године.
Сломљени турски барјак симболизује победу над Срба над Османлијама.
Једна од многих занимљивости која се везује за овај споменик везана је и за још три друга спомен обележја која се налазе на територији данашње Републике Србије, указује историчар Ненад Стојиљковић.
– Чика Мита је постављен са погледом на југ, како би стражарио, да се Османлије не би вратиле на ове просторе.
Други из ове приче је чувени споменик Победник на Калемегдану, који је стражарио према Аустроугарској, јер се са друге стране реке Саве налазило то царство.
Постоје и споменици у источној, односно западној Србији. То су споменици војника који стражаре према истоку, односно, према западу, како непријатељ не би дошао са тих страна – напомиње Ненад Стојиљковић.
У наставку платоа на коме се налази Споменик ослободиоцима Врања, популарни Чика Мита, 1975. године постављен је мозаик са мапом града, који је недавно обновљен.
Овај простор у самом срцу центра града представља популарно окупљалиште, најчешће младих.
