Светска недеља дојења, која се обележава од 1. до 7. августа, прилика је да се још једном укаже на значај мајчиног млека као најбољег почетка живота. Овогодишња кампања, под слоганом „Дојење – најбољи почетак живота“, подсећа да дојење доноси бројне користи и за дете и за мајку, али и да су подршка породице и здравственог система кључне за његов успех.

Дојење је много више од начина исхране – оно је први корак ка здравом одрастању. Мајчино млеко обезбеђује све хранљиве материје неопходне за правилан раст и развој бебе, јача њен имунитет и смањује ризик од бројних обољења. Истовремено, позитивно утиче и на здравље мајке. Зато је Светска недеља дојења прилика да се подсети колико је важно да свака мајка добије правовремену подршку и охрабрење како би успешно дојила своје дете.

„Подршка подразумева припрему жене још у породици, затим кроз диспанзер, породилиште, па поново кроз диспанзер за жене и децу. Значај дојења огледа се у биолошкој вези мајке, детета и породице, која се наставља током низа година“, рекла је др Добрила Шошић, педијатар-неонатолог.

Дојење пружа савршену и прилагођену исхрану, штити бебу од инфекција, јача њен имунитет и, што је најважније, ствара снажну емоционалну повезаност мајке и детета.

„Најважнија корист је повезивање. Дете које је са мајком повезано током трудноће, преко плаценте, након рођења наставља ту везу стављањем на дојку. Први контакт мајке и детета, контакт кожа на кожу и први подој, омогућавају наставак те биолошке везе која траје кроз време. Са развојног аспекта, дојење је од изузетног значаја. Зато се препоручује, уколико је могуће, шест месеци искључивог дојења“, додаје др Шошић.

Иако су користи дојења добро познате, број беба које су искључиво дојене током првих шест месеци живота и даље је испод препорученог нивоа.

„Дојење неће негативно променити женске дојке. Жена која доји је посебно лепа у том периоду и то је део њеног природног развојног пута, додаје др Шошкић.

Важно је напоменути да дојење захтева стрпљење и подршку. У почетку мајке могу имати изазове, као што су нелагодност, неправилан положај бебе или проблеми са лактацијом. У тим тренуцима важно је потражити подршку и савет стручњака за дојење или педијатра.

„Статистички гледано, веома мали проценат мајки заиста не може да доји. У нашем породилишту више од 90 одсто жена оствари први контакт са бебом и стави дете на дојку. Морамо да утврдимо где настају пропусти, јер се тај проценат дојења већ након четири до пет месеци смањује на око 30 одсто, каже докторка“

Светска недеља дојења покренута је 1992. године са циљем да унапреди знање и подигне свест о значају дојења за здравље мајке и детета, истакне његове бројне здравствене и друштвене користи, као и да подстакне спровођење активности усмерених на заштиту, промоцију и подршку дојењу.