У Галерији Народног универзитета у Врању, у организацији Културно образовног центра, уприличен је књижевни сусрет и изложба слика доктора медицине Рајка В. Драгићевића. Поред основне професије, Драгићевић се деценијама бави сликањем и писањем, а овај литерарно-ликовни сусрет носи назив „Пут путовања и опет пут“.

Присутне је у име организатора, Културно образовног центра Врање поздравила директорка установе, Изабела Савић и пожелела добродошлицу на овај, како је рекла, сусрет речи и слика свестраног уметника Рајка В. Драгићевића.

– Та свестраност се граничи са фасцинантношћу. Рекла бих да се та сублимација сликарства и књижевности преплиће и приказује посебну оригиналност.

Верујем да ћемо на крају доћи до сазнања о томе да ли је најважнији пут, кораци на том путу, путовање или сам циљ – рекла је Изабела Савић.

– У његову част организовали смо овај својеврсни догађај, на којем ћемо представити Рајкову поетику и стваралаштво, онолико колико нам време буде дозволило.

Ради се о свестраној личности, богатих интересовања и човеку изузетно позитивне енергије, коју ћемо покушати да пренесемо на све присутне – рекла је модераторка овог сусрета, Александра Ђорђевић.

Рајко В. Драгићевић, специјалиста је ургентне медицине из Ниша, а бави се и акупунктуром, квантном медицином и другим гранама медицине.

Од детињства се бави сликањем, а последњих пет година интензивно пише. Био је учесник стотинак групних ликовних изложби, а објавио је и две збирке приповедака и два романа.

– Прошао сам кроз различите фазе и овде су слике настале последње две године.

Што се тиче писања, то је нешто новија прича и мислим да су сви почели да пишу у време короне, када су били затворени и имали више времена за размишљање.

Тако је настала моја прва књига „Чучук Стана и друге приче. Допала ми се и та игра и тако је дошло до наставка писања

Медицина и уметност нису тако далеко, како би се на први пут могло учинити.

Драгићевић је пронашао спону између своје основне професије и свог визуелног израза.

– Ја сам по образовању лекар и одатле некако црпим много искуства и знања које користим у сликању.

Сликарство ми помаже, више код дијагностике, мало мање код терапије, да сагледам целокупну слику, јер свака слика то захтева, а мислим да то захтева и приступ пацијенту – сматра Драгићевић.

Сам процес стварања је инспиративан, јер га Драгићевић схвата као игру.

Живот је разноврстан, што условљава и разноврсност тема његових дела, како у литератури, тако и на платну, а такође и у форматима и ликовним техникама.