Споменик српским ратницима који су 31. јануара 1878. године ослободили град од Отоманске империје, популарни „Чика Мита, један је од најпрепознатљивијих симбола нашег града.

Ово спомен обележје представља подсећање на страдања под османском окупацијом, али  је и симбол слободе и ослобођења од туђинске власти. Многе су историјске чињенице и приче везане за овај споменик, а неке од њих су мало познате.

Споменик ослободиоцима Врања, популарно назван Чика Мита, подигнут непосредно пред Маjски преврат 1903. године, рад jе великог ваjара Симеона Роксандића и израђен је добровољним прилозима захвалних Врањанаца.

Споменик је рушен два пута. Први пут се то догодило 1915. године, када су у Првом светском рату бугарски окупатори срушили и потпуно уништили споменик.

Захваљујући чињеници да су остале сачуване скице вајара Роксандића, споменик је обновљен након ослобођења од бугарске окупације и поново подигнут двадесетих година 20. века.

– Међутим, почетком Другог светског рата, након поновног уласка бугарских окупационих трупа у Врање, споменик поново бива срушен.

Како наводе сведоци, споменик је био привезан за мали тенк и вучен улицама града. Тиме је окупатор желео да заплаши Врањанце и покаже им да више немају слободу – наводи историчар Ненад Стојиљковић.

Због тог вучења тенком оштећен је топ на споменику, а једна чика Митина рука је отпала.

Међутим, споменик је ипак сачуван и након ослобођења Врања, 1945. године, још једном  је подигнут на старом месту.

На плочи испод бисте се налазе имена краља Милана Обреновића, генерала Јована Белимарковића и војника ослободилаца Врања 1878. године.

Сломљени турски барјак симболизује победу над Срба над Османлијама.

Једна од многих занимљивости која се везује за овај споменик везана је и за још три друга спомен обележја која се налазе на територији данашње Републике  Србије, указује историчар Ненад Стојиљковић.

– Чика Мита је постављен са погледом на југ, како би стражарио, да се Османлије не би вратиле на ове просторе.

Други из ове приче је чувени споменик Победник на Калемегдану, који је стражарио према Аустроугарској, јер се са друге стране реке Саве налазило то царство.

Постоје и споменици у источној, односно западној Србији. То су споменици војника који стражаре према истоку, односно, према западу, како непријатељ не би дошао са тих страна – напомиње Ненад Стојиљковић.

Споменик који подсећа на тешку историју нашег града и сам је постао део те историје.

Ипак, Чика Мита и даље поносно стоји на истакнутом месту у центру Врања, пркосећи времену и подсећа нас колико је слобода драгоцена и колико је скупо плаћена.