Успех се мери и годинама трајања нечега, а наша кућа истрајава на организацији меморијалниог конкурса  “Пера Стојановић Туман“. Ове године у веома јакој конкуренцији  и пристиглих 26 радова прво место освојила  је Емилија Остојић за хумористично – сатиричан текст  “Погрешан број“ . Она је била гошћа емисије “Добро јутро , Врање“ где је пренела своје импресије о учешћу на овом конкурсу.

Моје полазна тачка није била награда. желела сам да учествујем и прошле године сам учествовала и освојила друго место, каже првонаграђена Емилија Остојић, некадашња главна и одговорна уредница у нашој кући и спикер у Радио Врању, где је радила по завршетку факултета.

-Моја жеља је поникла из потребе која нема везе са конкурсима., то има везе са човеком. Када сам била студент, при крају студија,  запослила сам се у Радио Врању као спикер и човек кога сам првог упознала био је Пера Стојановић. Имам много анегдота из тог периода. Пера је мене учио како да дишем. Који тон да употребим када читам честитке, када читам вести, како да се понашам, како да гледам, каже Остојићева.

Емилија Остојић каже да је одавно желела да се пријави на конкурс, имала је чак и спремне радове.  Када је у питању овај конкурс, села је  и на писала потпуно нови текст. На папир је каже ставила све оно што јој је било у глави и што је подсећало на та прошла времена, зато јој и награда много значи.

-Ово ми више значи да  него да сам добила НИН-ову награду.  Ја нисам књижевник тог калибра да бих добила ту награду, али ово ми много значи, истиче Емилија.

Инспирација за првонаграђену хуморично – сатиричну причу  “Погрешан борј“, на конкурсу  “Пера Стојановић Туман“, дошла је из стварног живота, кулминација је фикција писца, али све иначе и долази из реалности, каже Остојићева.

– Стварно се свашта дешава у радију,на телевизији, у медијима и човек треба да разуме како то функционише. Ово је прича о “Радио времену“, бира се погрешан број, иначе се бира један професор.  Јавио се један фин човек пензионер, који нема појма шта се дешава, одмах га укључују јер емисија тече. Он покушава неколико пута да каже да није тај професор , говори врањским дијалектом, али га људи у студију просто не чују и тако иде прича…

Остојићева каже да стално пише неке цртице из свакодневног живота, нарочито је инспирише Врање.