Жири 46. Бориних позоришних дана је најбољом представом фестивала прогласио комад „Моје позориште“ Атељеа 212. Према одлуци жирија, најбоље улоге на фестивалу су остварили Наташа Марковић и Небојша Циле Илић, док су Град Врање и фестивалска публика своје награде доделили комаду „Мартин удио“ Народног позоришта Републике Српске.
Жири 46. Фестивала „Борини позоришни дани“ у саставу: Миливоје Млађеновић, театролог и председник жирија, Зорица Панчић, глумица, Горан Ибрајтер, писац, је након дужег усаглашавања, своје одлуке донео једногласно.
– Награда „Борисав Станковић“ за најбољу представу у целини додељује се представи Моје позориште, у продукцији Атељеа 212 Београд.
У представи „Моје позориште“ у исповедној форми снажно се артикулише позиција уметника у најширем смислу речи, у овом случају позоришног редитеља у односу на стварност коју живи и позоришну стварност – стоји у образложењу.
Награда „Борисав Станковић“ за најбољу женску улогу додељена је Наташи Марковић, за улогу Маре у представи „Црно злато“ Београдског драмског позоришта.
Наташа Марковић доследно остварује лик Маре у маниру театра апсурда у представи која се бави транзицијом разорене породице.
Према речима Наташе Марковић, комад „Црно злато“ по тексту Дејана Дуковског, у режији Оливера Фрљића је плод колективне игре, где је сваки лик јако битан део слагалице која гради ову врло комплексну, савремену причу.
– Занимљиво ми је било то што су се поклопили утисци критике и публике, што се заправо не дешава тако често.
Сматрам да ова представа нуди катарзу, а то и јесте суштина бављења позориштем још од давних времена — његова примарна функција јесте да понуди прочишћење.
Због тога имамо представу коју сви јако волимо да играмо, што је изузетно важно, а ни то се не дешава често – истиче глумица.
Редитељ Фрљић је, у сарадњи са глумцима, све улоге направио значајним деловима приче и направио представу коју сви глумци воле и чувају, наводи Марковићева.
– Што се тиче мог лика, она јесте архетипски тип мајке која јако брине, али која на крају, након те трагедије која задешава целу породицу, услед велике туге жели да побегне у заборав.
Фрљић је рекао да не зна ко је тачно та Мара, а ја сам одговорила да не знам ни ја, па смо кренули заједно да истражујемо.
Иако у почетку мислиш да је недореченост лоша, она ти заправо даје велику слободу да ствараш оно што желиш. То се на крају и догодило – рекла је Наташа Марковић.
Награду „Борисав Станковић“ за најбољу мушку улогу жири је доделио Небојши Илићу за улогу у представи „Моје позориште“ Атељеа 212, где тумачи комплексни лик који се креће од наратора до протагонисте и улогу тумачи са заводљивом лакоћом.
Награда „Борисав Станковић“ за најбољи Драмски текст додељена је Стевану Копривици за текст представе „Уна“ Звездара театра из Београда, према чувеном роману Моме Капора.
Награда града Врања за колективну игру додељена је представи „Мартин удио“ Народног позоришта Републике Српске Бања Лука.
Уметнички ансамбл представе „Мартин удио“ на узбудљив и потресан начин донео је причу о судбини малих људи у превратним и ратним временима распада Југославије.
Врлина глумачког ангажмана је у њиховој надахнутој и виртуозно оркестрираној игри, стоји у образложењу жирија.
Овој представи је припала и награда публике „Радослав Радивојевић“ са просечном оценом 4.96.
