На данашњи дан пре тачно 27 година, армије држава НАТО пакта започели су акцију бомбардовања тадашње СР Југославије која је трајала 78 дана. Резултат је био нише од три хиљаде жртава, међу којима је било више од 80 деце, огромна материјална штета и последично, прогон неалбанског живља са територије Косова и Метохије.
Увод у ове догађаје десио се годину дана раније, у пролеће и почетком лета 1998. године, серијом терористичких акција такозване Ослободилачке војске Косова на припаднике полицијских и војних снага СР Југославије.
Због тога је од јуна до октобра те године дошло до одговора војске и полиције, који је у јавности НАТО земаља приказан као прекомеран, са елементима ратног злочина и етничког чишћења, а читава ситуација на Космету је названа хуманитарном катастрофом.
Акција оружаних снага СР Југославије у селу Рачак, једном од највећих упоришта ОВК била је повод за оштру кампању и претњу војном интервенцијом, због чега су заказани преговори у Француској, у Рамбујеу.
Неуспех преговора, током којих су СР Југославији постављени неправедни услови споразума, а који је потписала албанска страна, био је повод за почетак кампање бомбардовања која је у почетном периоду била концентрисана на војне циљеве, да би већ након неколико дана били ракетирани и други објекти.
– Прво су били гађани мостови око Новог Сада, затим нафтна рафинерија у Панчеву и околини Новог Сада, рушени су мостови, врло брзо је бомбардован и РТС априла месеца, тако да је, поред војних, било доста и цивилних жртава, јер су гађани и приватни објекти.
Дошао сам до података да је погинуло око 2,5 хиљаде цивила, међу којима је било и осамдесетак деце.
Страдало је 468 војника, 114 полицајаца, а рањено је више од 6 хиљада људи – наводи историчар Никола Стошић.
Поред тога, челници и званичници НАТО пакта су цивилне жртве цинично називали колатерарном штетом.
Током акције, извршено је око 2.300 ваздушних удара на око 3.350 објеката широм земље, где је 1.150 авиона лансирало око 420 хиљада пројектила укупне масе 22 хиљаде тона, наводи историчар.
Пчињски округ је на мети НАТО бомбардера био током 48 дана, током којих су страдала 62 лица и рањено њих 207, уз разарање инфраструктуре.
Страдање превасходно цивила и рушење инфраструктуре не смеју да се забораве, поручује Стошић, али не смеју да се забораве ни документи везани за ове догађаје, пре свега Резолуција 1244 УН.
– Њоме је тачно дефинисано да је територија Косова и Метохије пор суверенитетом и интегритетом наше земље, али да се тренутно налази под међународном управом кроз УНМИК и КФОР, који се и данас, у нешто мањем броју него након завршетка бомбардовања, налазе на територији Косова и Метохије – истиче Никола Стошић.
Врањанци добро памте период од 78 дана бомбардовања СР Југославије, а добро се сећају и тог 24. марта 1999. године.
