Српска православна црква (СПЦ) данас прославља празник Свети цар Константин и царица Јелена.
Цар Константин И Велики је Миланским едиктом 313. године допустио хришћанима слободу исповедања вере.
Град Ниш овај празник обележава као градску славу.
Цар Константин је пресудно помогао цркви и на Првом васељенском сабору у Никеји 325. године у борби против аријанизма.
Цар Константин је саградио престони град на Босфору, који се од тада назива Константинопољ, данашњи Истанбул.
Римски цар Константин Велики рођен је у 27. фебруара 272. године у Наису, данашњем Нишу, у нехришћанској породици.
Живео је на двору цара Диоклецијана где је стекао изузетну ученост.
Као младић учествује у војним походима, што га је довело до ранга војног трибуна. После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства.
Царевање Константиново није текло мирно – водио је три пресудне битке, против Максенција, тиранина у Риму, Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.
Према хришћанском учењу, на небу му се јавио сјајан крст, сав окићен звездама, на коме је писало „Овим побеђуј“.
Цар задивљен нареди да се скује велики крст, сличан ономе што му се јавио, и да се носи пред војском. Силом крста, задобио је славну победу над бројно надмоћним непријатељима. Касније се и сам крстио.
Одлучио је да предузме све како би пронашао крст на коме је разапет Исус Христос. Послао је своју мајку, царицу Јелену у Јерусалим, са великим благом, да тражи Крст Господњи.
Када га је нашла, сазидала је на Голготи цркву Васкрсења и још многе друге цркве по Светој земљи.
Миланским едиктом 313. године цар Константин прогласио је хришћанство званичном вером и забранио прогон хришћана. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године, помагао је у борби против јереси.
Умро је у 65. години и сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду. Њихов култ је посебно негован код Грка и Румуна.
Слави се као крсна слава. Као еснафску славу овај празник прослављају кујунџије и железничари.
