Нова књига Бранке Марковић
Професорка српског језика и књижевности и књижевница Бранка Марковић објавила је нову књигу прича „Сунцокрет из њеног акварела“. Ово је њена шеста књига, у којој се преплићу носталгија, судбине људи и теме савременог живота. О причама које чувају сећање на некадашње Врање, разговарали смо са Бранком Марковић у нашој емисији „Добро јутро Врање“.
Сунцокрет као симбол вере, наде и поновног живота, али и светлости која је потребна савременом човеку. Управо та симболика налази се у средишту нове књиге прича Бранке Марковић. Рођена у Врању, Бранка Марковић у свом књижевном стваралаштву често оживљава прошлост града, његове људе и свакодневицу. После књига „Дечак са виолином“, „Фама волат“, „Хроника једне носталгије“ и „Светионици у нама“, читаоцима представља ново дело – „Сунцокрет из њеног акварела – Приче“.
„Свака моја прича у овој књизи је уствари једна врста сунцокрета. Сунцокрет као симбол вере, наде и поновног живота. Као симбол нечега што је уперено према сунцу, светлости, јер светлост је неопходна данашњем животу, свету, нама људима који смо постали мало себични. Сунцокрети су биљке увек осунчане.
Познавала сам једну породицу из Војводине, девојчицу која је сликала аквареле, као и њену мајку. Девојчица је на жалост доживела несрећу, једно време била у инвалидским колицима. Прочитаће читаоци о томе. Међутим иза ње је остала њена мајка. Она је волела сунцокрете, сликала их је. Након неког времена њена мајка одлази у једну њиву сунцокрета и у једном сунцокрету види очи своје Саре.
Књига је модерног карактера, разликује се од досадашњих мојих прича. Јесте да има доста носталгије, од којих не могу да побегнем, јер се увек радо враћам у прошла времена која су бар за мене била срећнија и једноставнија и мирнија. Има прича које заиста дотичу ово данашње време“, рекла нам је ауторка књиге професорка књижевности, Бранка Марковић.
Поред приче која је инспирисала наслов књиге, значајно место заузимају и судбине породица које су некада живеле у Врању. Кроз њихове животе и успомене ауторка чува од заборава људе који су својим радом и постојањем допринели граду какав данас познајемо.
„У књизи су приче породица које су некада живеле у Врању, које су се трудиле за ово што имамо данас. Прича која ми је посебно драга је Медаљон госпође Станиславе Пешић.
Дизајн корице је мој, на насловној страни сам ја. Сам увод у моју нову књигу говорим ја, то су моје речи посвећене читаоцима“, додаје ауторка.
Бранка Марковић је чланица Матице српске и Удружења књижевника Врања, а признање „31. јануар“ добила је за допринос промовисању врањског говора, књижевности и очувању традиције. Њена нова књига објављена је у издању Удружења књижевника Врања, уз покровитељство Града Врања, а промоција је заказана за 10. новембар. Поред прича које враћају у прошлост, већ припрема и ново дело – љубавни роман.
