Промоцијом монографије са пратећим диском “Народна музика Врања“ у Музеј кући Боре Станковића отпочео је фестивал “Врањска градска песма“, који, по традицији, траје два дана. Ове године, осим наступа познатих вокалних солиста, који негују стари врањски мелос, Врањанци ће моћи да уживају и у програму посвећеном великану српске књижевности Бори Станковићу.
Уочи отварања фестивала ,,Врањска градска песма“, у дворишту Mузеј куће ,,Бора Станковић“ одржана је промоција монографије ,,Народна музика Врања“ са пратећим диском, у издању Музиколошког института САНУ.
“Ова монографија представља репрезентативно издање међународног карактера српске традиционалне народне музике у репертоарском, извођачком, звучном и визуелном смислу. На овај начин подстакнута је интепретација градске народне музике, објављена вредна етномузиколошка грађа и афирмисана традиционална народна музика, чиме је дат значајан допринос заштити и представљању нематеријалног културног наслеђа Србије“, рекла је, између осталог, Марија Думнић Вилотијевић
-Врањска градска песма је настала по истинским ликовима и догађајима које су Врањанци и Врањанке доживели, и како чувени Каце каже “преживели“ тако да је то један специфични градски музички фолклор у Србији који лепотом своје мелодиозности заслужује посебну пажњу, каже Марија Думнић Вилотијевић, виши научни сарадник Музиколошког института САНУ, уредница монографије.
На овом издању брижљиво и вредно је рађено годинама уназад. Кроз истраживачки рад анализирани су теренски снимци из фоно архиве Музиколошког института САНУ, који садрже више од десет часова звука.
-Концепт тих наших монографија са носачем звука јесте да садрже научну студију, која се у овом случају бави очувањем звучног наслеђа са једне, и живог наслеђа, у овом случају врањске градске песме, са друге стране. Постоји звучна грађа која је узор млађим певачима који треба да наставе са извођењем, истиче Данка Лајић Михајловић, научни саветник у Музиколошком институту САНУ, рецензенткиња монографије.
Монографија је део едиције Звучна ризница Музиколошког института САНУ, а један од циљева овог вишегодишњег подухвата је да снимци, који су научна грађа, буду доступни широј јавности и стављени у функију очувања врањске градске песме, која је део нематеријалног културног наслеђа.
-Морам рећи да сам изузетно узбуђена и поносна на једну дугогодишњу и плодну сарадњу, успостављену између Врања и Музиколошког института. Њу је још 1930-их година успоставио Петар Коњовић, који је и основао овај институт. Познато је да је његова најзначајнија опера инспирисана драмом “Коштана“ и да је прва музичка драма која је изведена у иностранству. Идеја Коњовића је била прикупљање, чување и ревитализација уметничког, традиционалног и фолклорног наслеђа. Та идеја се одржала до данас, истиче др Катарина Томашевић, научни саветник у пензији и вишегодишња директорка Музиколошког института САНУ.
Промоцији су присуствовали председница Скупштине града Зорица Јовић, заменик градоначелника Милан Илић, представници Музиколошког института и културних и образовних установа.
У програму је наступио вокални солиста Бранимир Стошић Каце.
А када се у у Врању запева, не чује се само песма – чује се историја једног града, његов мерак, његова сета и његова душа. Врањска градска песма, као драгоцени део нематеријалног културног наслеђа Србије, вечерас и сутра окупља чуваре традиције на Фестивалу „Оћу да ви појем врањанско“.
Свечано отварање Фестивала је у 20 сати у градском театру. Организатори, Kултурно-образовни центар, под покровитељством Града Врања и Министарства културе, позивају да будемо део вечери испуњених емоцијом, старим мелодијама и аутентичним духом Врања. Дођите да заједно сачувамо песму која се не слуша само ушима, већ и срцем. Уколико сте ипак спречени, будите уз наш програм, јер ће Телевизија Врање директно преносити догађај.
