Збирка песама „Жедни дани“ врањског песника Милета Костић доноси богат и разноврстан садржај обједињен у пет циклуса, па ће сваки љубитељ лепе речи, без обзира на узраст, у њој пронаћи нешто за себе. Публика је позвана да вечерас од 19 сати у свечаној сали Гимназије присуствује промоцији књиге и да буде део књижевног дружења са аутором и сарадницима који су учествовали у њеном настанку.
Како аутор објашњава, „Жедни дани“ симболизују човекову сталну тежњу – жеђ за љубављу, срећом, одрастањем и смислом живота. Љубав , жеља и мотив за писањем аутор је пронашао тако што је првобитно писао песме за певаче, јер је како истиче и сам био члан „Севдаха“.
Како је сазревао аутор, сазревале су и његове мисли које су преточене у ову збирку, самим тим, песме нису настајале у једном даху, већ су надолазиле постепено. Сви ми осећамо жеђ за љубављу, радошћу, радом, жеђ и глад за неким жељама и циљевима, управо је тим и иниспирисан назив ове садржајне збирке која представља мале слике живота.
– Књига је обимна и садржи 75 песама , колико и ја имам година. Позвани су сви љубитељи лепе писане речи да нам се придруже и да се заједно дружимо, наглашава аутор збирке, Миле Костић Дубница.
Збирка обухвата песме писане и слободним стихом и у рими, са интерпункцијом и без ње, што сведочи о креативној и стилској слободи аутора. Све песме одликују рефлексивност, богатство асоцијација и згуснута метафорика, што је наговештено већ самим насловом – „Жедни дани“.
Посебну пажњу привлачи четврти циклус, који доноси песме писане на дијалекту. Управо те песме представљају жила куцавицу овог поднебља, јер проговарају аутентичним језиком и пулсом самог песника, чувајући дух и мелодију завичаја.
– Мислим да свако може да пронађе тему која га привлачи, јер су песме о породичним односима, о кућном огњишту, природи, мајци, брату, о љубави и љубави према животу. Верујем да је то њихова највећа снага, јер ове песме пре свега славе живот, истакла је Валентина Златановић Марковић, доктор филозофских наука.
Човек је богочежљиво биће, поред свих успеха и остварења увек чезнемо за нечим, али сви растемо до мере Христове. У томе се огледа и почетна идеја песника, да поред жеђи за разноразним добрима које живот носи, сви смо у бити жељни љубави.
