Свечана академија поводом обележавања Дана града и 148. годишњице ослобођења Врања од Турака, одржана је у Позоришту „Бора Станковић“. Присутнима се најпре обратио градоначелник Врања др Слободан Миленковић, који је истакао да су још од успостављања Србије као краљевине и аутокефалности српске православне цркве почетком 13. века, Срби били мета оних који су желели да нас поробе и униште.

„Бројни су моменти који су дефинисали наш етос. Један од њих је живот под Турцима. И опет, судбина нам је уредила да он буде тежак и суморан, дуг неколико векова. Био је то период који карактеришу покушаји исламизације народа, брисања историјских и духовних симбола Срба, покушаји брисања нашег националног и државног.

Оно што нас је истински сачувало, оно због чега смо опстајали, то су саборност и заједништво, у тренуцима када је одржање свега српскога било на искушењу.  И заиста, у оним тренуцима када нам је било најстрашније, осећај саборности и јединства, као неприметна сила сједињује нас у намери да очувамо сећање на наше претке, невидљиве хероје који нам у залог оставише слободу и независност.

Драги пријатељи, уважени суграђани,

има ли веће радости од осећаја привилегије бити део заједнице, део града у коме си рођен, кога волиш. Града богате традиције, културе, историје. Града који ове године обележава 150 година од рођења великог Борисава Боре Станковића.

Неко је рекао да „они који се не сећају прошлости, осуђени су на њено понављање“. Управо зато, не заборавимо да живимо у „хиљадугодишњем граду“, хиљадугодишње прошлости. Имамо ли право да је заборавимо? Имамо ли право да не памтимо? Све жртве, сва страдања и боли. Можемо ли да заборавимо цркве, манастире, спомен костурнице?

Историја нас учи да смо као град пропатили, крварили. Али смо ипак истрајали. Захвални што делимо огњишта наших прадедова,  сећамо се слика укрштених барјака од којих је зависила судбина наших предака. Захвални што баштинимо прошлост коју нам обележише сени Радомира Путника, Степе Степановића, Јована Белимарковића. Захвални на слободи коју су нам подарили тихи хероји Шумадијског и Добровољачког корпуса.

Из историје учимо да је Врање, израњавано и измучено, град коме се увек враћамо. Препун ожиљака из прошлости, наш град сведочи о својој судбини која је умногоме дефинисала његов етос. Врање је наш град. Једини који имамо. Уосталом, како рече, наш Никола Тесла: „Родно место је љубав која траје, чак и кад су наши кораци далеко“, рекао је градоначелник Миленковић.

На свечаној академији уручена су јавна признања ,,31. јануар“ заслужним појединцима и установама.

„Специјално јавно признање 31. јануар“ додељено је Чедомиру Марковићу за изузетне дугогодишње резултате и достигнућа у области научног и уметничког стваралаштва од значаја за афирмацију Града Врања.

,,Јавно признање 31. јануар“, за колективна признања, правним лицима, без новчане накнаде припало је Министарству заштите животне средине Републике Србије, хуманитарној организацији ,,Коце заувек“ Врање и „Grawe осигурању“ а.д.о. Београд. ,,Јавно признање ,,31. јануар“ додељено је Министарству заштите животне средине Републике Србије за допринос и достигнућа на плану унапређења животне средине на територији града Врања. Хуманитарна организација ,,Коце заувек“ Врање добитник је јавног признања ,,31. јануар“ због изузетних резултата на унапређењу здравствене заштите и допринос друштвено-хуманитарном раду. „Јавно признање 31. јануар“ добило је и „Grawe осигурање“ а.д.о. Београд за унапређење друштвених делатности и развој социјалне заштите деце и грађана Врања.

Добитници „Јавног признања 31. јануар“ за појединачна признања су Ивана Тасић Митић, Радомир Раша Станојковић и Сунчица Николић, из Врања. ,,Јавно признање 31. јануар“ додељено је Ивани Тасић, вокалној уметници и ванредном професору Учитељског факултета у Врању због достигнућа у области научног и уметничког стваралаштва на плану очувања и заштите културних добара и развоја и унапређења културе града Врања. Такође, ,,Јавно признање 31. јануар“ припало је Радомиру Раши Станојковићу, енигматичару из Врања, због доприноса у области научног, интелектуалног и уметничког стваралаштва и трајан допринос културном и образовном идентитету града Врања. Добитница Јавног признања је и Сунчица Николић, противградни стрелац из села Барелић, за допринос и лична достигнућа у области одбране и заштите грађана у случају елементарних непогода, као и очувања и заштите пољопривреде и имовине града Врања.

У оквиру Јавних признања Града Врања за залагање приликом гашења пожара на територији града Врања у 2025. години и доприноса у очувању безбедности и заштите грађана и имовине и исказану солидарност, пожртвованост и храброст, додељено је Јавно признање „Захвалница“ Ватрогасно – спасилачком батаљону у Врању, Четвртој Бригади Копнене војске Србије, Полицијској управи Врање, Добровољном ватрогасном друштву „Бели мост“ Врање, Градској општини Врањска Бања, Јавном предузећу „Водовод“ Врање, Јавном предузећу „Комрад“ Врање, Јавном предузећу „Нови дом“ Врање, Јавном предузећу „Србијашуме“, Шумском газдинству Врање, Електродистрибуцији Србије, Огранку ЕД у Врању, Ватрогасној јединици „Симпо“ а.д. Врање, Предузећу за извођачке и грађевинске радове „Бинта“ д.о.о, Предузећу за припрему градилишта „Код Граде“ д.о.о,  Предузећу „Купининце“ д.о.о, Предузећу „Саба – Белча“ д.о.о, Јавном предузећу „Комуналац Власотинце“, Јавном  предузећу „За комунално уређење“ Владичин Хан и С.А.Р. „Аца“ Сурдулица.

У име награђених захвалио се Чедомир Марковић, а потом и министарка заштите животне средине Сара Павков, која је изразила задовољство што је данас у Врању, граду богате историје и снажног идентитета.

„Ова захвалница за нас није само признање досадашњег залагања. Она нас обавезује да наставимо још одлучније, посвећеније и одговорниједа радимо на заштити животне средине у овом крају. Када је реч о Врању, поносна сам на све што смо заједнички постигли у протеклим годинама. Министарство заштите животне средине улаже у Врање у континуитету, а у последњих пет година је за зелене пројекте издвојено више од  38 милиона динара. Круна нашег заједничног рада биће пројекат на којем управо радимо и којим решавамо један од највећих еколошких изазова у овом делу Србије. Реч је о пројекту санације Александровачког језера за шта смо определили чак 400 милиона динара“, истакла је министарка Павков.

У уметничком делу програма,  наступио је Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички“.

Министарка Павков је, након Свечане академије, честитала руководству на достојанствено приређеном програму, употпуњеном доделом награда, што, како је рекла, даје додатни подстрек да министарство и даље улаже у Врање. “У претходних неколико година уложено је скоро 40 милиона динара у различите пројекте, а ове године започиње се решавање вишедеценијског проблема, а то је почетак санације Александровачког језера,“ истакла је министарка Павков.