Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ објавио је савете за очување здравља у условима ниских температура ваздуха, истичући да дуготрајно излагање хладним временским условима и ниским температурама могу озбиљно да угрозе здравље на тај начин што убрзавају губитак телесне топлоте.

Из „Батута“ указују да ниске температуре, праћене ветром и повећаном влажношћу ваздуха, додатно погоршавају здравствену ситуацију грађана, а најчешће локалне последице таквог времена су смрзотине (промрзлине) које се најчешће јављају на истуреним деловима тела (стопалима, прстима руку, ушима и носу) због отежане или онемогућене циркулације крви.

Смрзотине карактерише у почетку осећај хладноће у делу тела захваћеном промрзлином који прелази у бол, а нагли престанак осећаја хладноће и бола представљају знаке почетка смрзавања и тада је кожа модра, бледа или црвена, а касније настаје оток, понекад и пликови.

Осим локалних последица у условима ниских температура може се јавити и општа хипотермија (смрзавање), што је стање снижене опште телесне температуре које настаје када организам губи више топлоте него што је може створити.

У почетку особа има осећај хладноће и дрхти, а касније осећај хладноће престаје, јављају се умор, тромост и велика жеља за сном и тада се све телесне и психичке функције успоравају.

Уколико се код особе која је боравила на хладноћи уоче неконтролисано дрхтање, нејасан говор, нестабилни покрети, изражен умор, успорене реакције и поспаност, неопходно је без одлагања потражити стручну медицинску помоћ.

Осим тога, особу треба увести у топлу просторију, влажну одећу и обућу јој заменити сувом и дати јој да пије топле заслађене напитке или топлу супу, а промрзле делове тела не треба трљати како би се загрејали, нити их загревати стављањем термофора или потапањем у топлу воду.

„Батут“ указује да су посебно осетљиве групе становништва новорођенчад, одојчад и мала деца која су подложнија процесу хлађења, па се стално мора проверавати да ли су довољно загрејани, али и особе старије од 65 година које су због успорене циркулације подложне бржем настанку промрзлина и смрзавању.
Старе особе су углавном и хронични болесници, што их додатно чини још осетљивијим, али су посебно осетљиве и особе са хроничним незаразним болестима као што су шећерна болест, болести срца и крвних судова и болести дисајних путева, али и особе које раде на отвореном у условима ниских температура ваздуха.

Професионални спортисти и особе које се баве рекреацијом на отвореном простору, особе под утицајем алкохола и особе које живе на отвореном или у неадекватном смештају – социјално угрожени појединци и породице су осетљиве групе становништва на које хладноћа може утицати.

„Батут“ је у објави на свом сајту навео савете за очување здравља у условима ниских температура ваздуха – ограничите време боравка на отвореном или у незагреваном затвореном простору, уколико радите на отвореном трудите се да будете у сталном покрету по могућству заклоњени од директног утицаја ветра и снежних падавина, а ако дуже време боравите напољу, изложени хладноћи правите чешће паузе у топлим и сувим просторијама, а у условима екстремних хладноћа избегавајте физичку активност на отвореном.

Осим тога, наводе и да је потребно одржавати телесну температуру – користите гардеробу намењену за хладне и влажне временске услове, слојевито облачите топлу одећу (активни веш, панталоне, дуксерице), главу заштитите капом, лице шалом, за заштиту шака користите рукавице, а за заштиту стопала вунене чарапе и непромочиву обућу.

Поред гардеробе, важна је и обућа, те указују да је важно носити обућу са гуменим храпавим ђоном погодну за снег и лед, која не сме да буде тесна, нити превише чврста, посебно у делу где се налазе прсти, обућа треба да буде довољно дубока, односно да прекрива глежњеве како у њих не би упадао снег, јер се влажни делови тела брже смрзавају.

Ако се одећа покваси, треба је заменити сувом, што је пре могуће, а важно је и уносити што више топлих напитака (чај, супа) и избегавати напитке са високим садржајем кофеина.

Не саветује се унос алкохола у условима ниских температура јер повећава ризик од хипотермије (смрзавања), а важно је и да се једе редовно – топла, кувана јела и намирнице веће енергетске (калоријске) вредности ради одржавања телесне температуре.

Потребно је на време обезбедити се залихама намирница дугог рока трајања, посебно ако се станује у удаљеним сеоским подручјима, важно је и проверавати стање грејања у домаћинству где бар једна просторија мора имати минималну препоручену температуру од 18 до 21 степен Целзијус.

Такође, Батут наводи да треба бити опрезан у саобраћају у условима ниских температура ваздуха.

„Ако сте пешак – будите обазриви при кретању по снегу и леду, као и када прелазите преко обележеног пешачког прелаза који може бити клизав. Ако сте возач – пре него што упалите моторно возило очистите снег и лед“, наводи „Батут“.

Истичу да је важно редовно пратити информације о временским условима и поступати у складу са упозорењима издатим од стране надлежних служби.

Обавезно је користити опрему потребну за зимске услове вожње (зимске гуме, ланци), избегавати да без преке потребе се креће на даља путовања, посебно у планинске пределе, у условима када има снега и ветра на путним правцима који праве снежне наносе.

Подсећају да, у случају да неко остане изолован на путу, треба да позове хитне службе (193 и 192).

„Батут“ истиче да се треба побринити за особе у свом окружењу – проверавајте старије чланове породице, пријатеље и суседе који живе сами и набавити им све што им је потребно ако то не могу да учине сами.

„Не дозволите да старије особе излазе ван куће саме, без пратње, јер то може повећати ризик од нежељених падова и последичних повреда. Новорођенчад и малу децу не треба изводити напоље у условима изузетно ниских температура јер су под већим ризиком од настанка промрзлина и хипотермије.
Особе које имају болести срца и крвних судова као и хроничне болести дисајних органа треба да избегавају дужи боравак на отвореном у условима ниских температура, посебно у раним јутарњим и касним вечерњим сатима“, наводи „Батут“.