У спорту, као и у свему осталом, не треба претеривати, кажу спортски лекари. Често због неадекватне организације спортских активности код деце, долази до замора мишића, повреда, али и пада имунитета.

Приликом аматерског бављења спортом, који је најчешћи вид спортског ангажмана код нас, ређе долази до повреда, али када говоримо о професионалним спортистима, повреде су чешће, кажу лекари спортске медицине.

Код деце која се баве неким спортом и такмиче морају се успоставити адекватни тренажни процеси, како не би дошло до преоптерећења организма, а од пресудног значаја овде је стручност тренера који раде са децом или старијима.

-Тренинзи три до четири пута недељно су најбољи за децу, један дан одмора, један дан тренинга, то је сасвим довољно да се деца добро развијају, а да не уђу у проблеме који могу да се јаве услед професионалног спорта, као што су замор, пад имунитета, губитак памћења, па у школи попусте, хроничног замора, стално им се спава, то су последице професионалног спорта, који се некада не ради професионално. Деца се шаљу у теретану у узрасту који није за њих, каже др Горан Поповић, специјалиста спортске медицине.

Праћење здравља спортиста је изузетно важно. Деца која тренирају и континуирано се баве спортом лекарске прегледе имају на шест месеци, а што се тиче млађе деце, чак и на четири.

-Радимо целу крвну слику, радимо шећер, основне анализе, ЕКГ и имамо систематски општи преглед детета, где слушамо срце, плућа и пратимо дете да ли расте добро, да ли се развија, додаје доктор.

Упркос опрезу и обазривости, повреде се дешавају и оне су саставни део бављења спортом.

-Повреде у млађем узрасту су мало мање озбиљне, јер деца нису још моторички и физички спремна и пазе се, не улазе у неке дуеле. Обично су у питању дисторзије, то су уганућа, контузије, ударци, замор се јавља. То је до петнаесте године, од 15. до 18. почињу колективни спортови. Ми до петог разреда препоручујемо индивидуалне спортове, борилачке вештине бесконтактне, атлетика, пливање, већ од петог разреда почињу колективни спортови и тада може доћи до тежих повреда. Може доћи и до прелома, контузије главе, али то није учестало и повреде углавном нису тешке, каже др Горан Поповић, специјалиста спортске медицине

Опоравак, наравно, зависи од степена повреде. Уколико је у питању прелом и опоравак је мало дужи. Ако се време опоравка испоштује, може се несметано наставити са бављењем спортом. Златно правило је колико дуго је дете одсутно од тренинга, два пута више времена је потребно да се врати у тренажни процес. Ту кључну улогу имају тренери, који треба децу да постепено уведу у трениг.