У раду са децом са аутизмом индивидуалан приступ је приоритет. Важно је кроз живот, али и у току образовања да се сваком детету приступи у складу са његовим потребама и могућностима. Зато се у раду са децом са аутизмом користе различите методе, од традиционалних, до иновативних.
Свако дете је свет за себе, са јединственим потребама, могућностима и талентима. Управо због тога, систем образовања и васпитања деце са аутизмом захтева потпуно индивидуализован приступ — од самог уписа, па кроз цео процес школовања.
-Деца се веома разликују, не можете наћи два иста детета са истим симптомима — сви су различити. Ми, као што сам рекла, уписујемо децу од пет и по година у припремни предшколски програм. Када се дете упише код нас у школу, следи дефектолошка дијагностика. То дете је на посматрању месец-два, у зависности од тога колико је присутно у школи. Тражимо податке и од лекара и од родитеља, од свих оних који су блиски детету. Даје се мишљење наставника, педагога и психолога наше школе. Направимо заједнички педагошки профил детета и на основу њега радимо индивидуални образовни план за свако дете. Сва наша деца у школи, сви наши ученици — њих 112 тренутно — раде по индивидуалном образовном плану, оном популарном ИОП-у 2, каже Маја Ристић, дефектолог Школе за основно и средње образовање Вуле Антић.
И пре формалног образовања за децу са аутизмом је врло значајно што раније учење, па би већ са првом сумњом на аутизам, са само две или три године, требало да се родитељи јаве логопеду и дефектологу.
-Има те деце која су и невербална, која не контролишу своје физиолошке потребе са својих 7, 8 или 10 година, није ни битно. Значи, стварно су различита. Имате и тако посебну децу са аутизмом која, на пример, множе двоцифрене бројеве, али када их питате да наведу шта је од дрвета или шта је од метала у овој просторији, неће знати да вам кажу, истиче Ристић.
Систем додатне подршке у току образовања је важан и врло развијен у Школи за основно и средње образовање Вуле Антић. Процес рада овде интегрише иновативне и специјализоване методе — попут сензорних соба, вежби психомоторике и логопедских третмана, чиме се подстиче комплетан сензорни и моторички развој сваког ученика.
Стручни тимови непрестано улажу у сопствено усавршавање, спајајући традиционалне дефектолошке приступе са савременим глобалним методологијама, попут АБА методе и терапије игром.
-Ми користимо различите методе у раду. Скоро смо били и на обуци; ми се сваке године стручно усавршавамо. Користимо и АБА методу, методу музиком, као и терапију игром — све оно што проценимо да ће том детету у том тренутку и у том периоду бити потребно. То су и методе разговора, посматрања и објашњавања — оне наше класичне методе, али имамо и ове нове, додаје Ристић.
Школа за основно и средње образовање “Вуле Антић“ уписује децу са сметњама у развоју у припремни предшколски програм већ са 5 и по година, док у први разред крећу са седам.
