Често у медијима можемо чути приче о пронађеном и враћеном новчанику, о торби пуној новца, о поштеним проналазачима који само показују  да су и даље међу нама појединци чији интегритет и несебичност служе за пример свима.

Ови гестови, који доносе осмех и олакшање онима који су изгубили наду, служе као огледало, показујући  најбоље  у нама .

Нажалост, упоредо са примерима поштења, сведоци смо и оних других ситуација које откривају тамнију страну људског понашања. Један недавни инцидент и присвајање туђег новчаника у једној апотеци у Врању подигао је питање етике и морала у друштву.

Сценарио је једноставан и нажалост, све чешћи. Једна жена, након обављене куповине заборавља свој новчаник на пулту апотеке.   

Недуго затим, на касу приступа друга жена. Док обавља своју куповину, њен поглед не тражи само жељени производ, већ лута по просторији, процењујући присуство и положај сигурносних камера. Уочивши прилику и очигледно сматрајући да је у безбедном заклону, без оклевања узима туђи новчаник и спретно га ставља у своју торбу, након чега мирно напушта објекат.

Сазнајемо да је власница новчаника куповала лекове како би обишла рођака на самрти на Косову. Међутим, због губитка новчаника, који је садржао и новац и документацију, она је спречена да отпутује.

Заборављен новчаник, често препун личних докумената и још важније, емотивне вредности кроз фотографије, представља више од пуке материјалне штете.

За власника, то је осећај несигурности и разочарања и несумњиво узрок великог стреса због неопходне процедуре вађења нових докумената и банкарских картица.

Жена која је присвојила новчаник показала је да јој недостаје саосећање и поштовање према туђој имовини.

Она је очекивала да ће је услужити поштено, али сама није била спремна да тако поступи. То што је проверавала камере показује да је знала да ради нешто погрешно и да је покушавала да избегне одговорност.

Овакви случајеви, иако се могу чинити реткима, слабе поверење међу људима. Они нас подсећају да нису сви поштени и да, нажалост, неки користе туђу непажњу за своју корист. Камере су ту да сниме и упозоре оне који размишљају о крађи.

Међутим, овај случај показује да ни камере нису увек довољне да спрече оне који су одлучни да чине лоше ствари.

На крају, поставља се питање – какво друштво градимо ако се неки од нас ослањају на срећу и околности да би  присвојили нешто туђе, уместо да раде поштено?

Овај случај у апотеци јесте мала прича, али је велики показатељ да морамо стално да подсећамо једни друге на вредности које чине добро и праведно друштво.

 Снимци сигурносних камера, иако не могу увек спречити крађу, сведоче о недопустивом понашању и служе као упозорење за све – подсећајући грађане на опрез, крадљивце на последице, а целокупно друштво на неопходност неговања међусобног поверења и етичких вредности.

Желимо да нагласимо да нам није циљ да објављивањем ове приче угрожавамо личност било кога – напротив, у видео прилогу лице проналазача новчаника је блуровано, како би се сачувао идентитет.

Наш основни мотив јесте искључиво указивање на лоше навике и понашање које нажалост, није усамљен случај у нашем друштву.

Чврсто верујемо у моралне вредности и поштење и искрено се надамо да ће проналазач препознати важност овог чина и поступити у складу са тим.

У супротном, очекујемо да полиција реагује што пре, како би расветлила овај случај.