Српска православна црква и верници данас славе Ваведење Пресвете Богородице, један од највећих празника посвећених Богомајци. Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у Божји храм.

Ваведење, како га још зову Света Пречиста или Женска Богородица, обележено је црвеним словима у православном календару. Спада у дванаест највећих хришћанских празника.

Слави се као успомена на дан када је Богородица први пут уведена у храм Божји, у пратњи својих родитеља Јоакима и Ане.

По обећању да ће дете које им Господ подари посветити њему на службу, свети Јоаким и Ана довели су трогодишњу Марију у јерусалимски храм.

На овај дан Девица се заветовала пред Богом и људима, а чинодејствовао је првосвештеник Захарије, отац светог Јована Претече. Богородица је у молитвама и посту, у храму остала до дванаесте године.

После смрти родитеља, Марију су дали Јосифу, њеном рођаку из Назарета. У Јосифовом дому примила је благовест од арханђела Гаврила да ће родити Сина Божјег.

Ваведење је један од пет највећих празника посвећених Пресветој Богородици и крсна слава бројних српских породица.

Претпоставља се да се овај дан празнује од четвртог века, а писани трагови потичу из осмог века.

Празник је и храмовна слава српског манастира Хиландара на Светој Гори, задужбини Светог Симеона Мироточивог и његовог сина Светог Саве.