Промене животних навика – бољи лабораторијски налази
Правилна исхрана представља основу у контроли повишеног нивоа шећера у крви и неизоставан део терапије код особа оболелих од дијабетеса, али и код оних који имају предијабетес, или повремено повишене вредности глукозе. О овој теми у нашем програму разговарали смо са нутриционистом Милошем Недељковићем.
Циљ исхране за дијабетичаре није гладовање, већ уравнотежен унос хранљивих материја који спречава нагле скокове шећера. Препоручује се расподела хране у више мањих оброка током дана, са нагласком на намирнице богате влакнима попут поврћа, интегралних житарица и махунарки. Ове намирнице успоравају апсорпцију глукозе и доприносе дужем осећају ситости.
„Правилна исхрана значи да сви ти оброци који се унесу у току дана да буду правилно избалансирани. Да се унесе оптимална количина угљених хидрата, тј. шећера. Да се унесе оптимална количина масти, оптимална количина протеина, из тих неких добрих извора, а то су воће, поврће, а што се тиче протеина добри извори су риба, немасно месо , јаја, немасни млечни производи. А што се тиче масти, то су добре масти које се налазе у маслиновом уљу, у орашастим плодовима, авокаду. То су ти неки избори намирница које би дијабетичари требало да користе“, рекао је Милош Недељковић нутрициониста.
На наше питање да ли би људи са дијабетесом требало да избаце шећер у потпуности из своје исхране, Недељковић додаје:
„Не морају скроз да избаце, али морају да воде рачуна о количини шећера која ће да се унесе у току дана. Увек постоје замене, заслађивачи и то природни, не синтетички. Или да користе воће које има нижи гликемијски индекс, а то је бобичасто воће. Црна чоколада, орашасто воће, таква комбинација може да задовољи потребе са шећером.“
Најчешће грешке које праве људи са дијабетесом, према речима Недељковића, јесте недисциплина. Оброци који нису правилно избалансирани и нередовни, неконстролисање шећера на време у току дана. Неке од намирница које би требало у потпуности избацити из исхране код дијабетичара је данас немогуће, каже наш саговорник, али најважније је да се из употребе отклони рафинисани бели шећер, као и воће са високим гликемијским индексом свести на минимум, пре свега грожђе, банану, лубеницу. Да ли је када је у питању контрола шећера у крви најважнији оброк доручак и како би требало да изгледа један идеалан тањир за дијабетичаре, Недељковић каже:
„Да, требало би да доручак буде нутритивно богат, како не би дошло до пада шећера у току дана. Да садржи оптималну количину влакана, добрих извора протеина, здравих шећера и добрих извора масти“. Препоручује се да око једна четвртина тњира или 25 посто буду скробне намирнице, кромпир, пиринач или црни хлеб. Да једна четвртина тањира буду протеини, значи месо, јаја, млечни производи, а остало поврће у виду неких салата. А остало у току дана што може да се уноси то је језграсто воће у некој мањој количини. Најбоље свеже у виду влакана, а не у виду цеђених сокова.
Исхрана може значајно смањити и стабилизовати ниво глукозе, нарочито када се комбинује са редовном физичком активношћу и одржавањем здраве телесне тежине. Код многих особа промене животних навика доводе до бољих лабораторијских налаза, смањења ризика од компликација и, у појединим случајевима, до смањења потребе за лековима — али увек уз надзор лекара. Због тога се правилна исхрана сматра једним од најмоћнијих природних савезника у борби против повишеног шећера у крви.
