Пре 22 године догодио се талас  организованог терора, погром над Србима широм АП Косово и Метохија, у коме је убијено десетине Срба, стотине повређено, протерано више од 4.000, демолирано или уништено више од 1 000 објеката, кућа, цркава, манастира, укључујући 18 споменика културе.

Насиље Албанаца над Србима, познато као мартовски погром почело је 17. марта 2004. године. У дводневној ерупцији насиља страдао је или повређен велики број Срба, још већи је протеран са својих огњишта, рушене су куће, цркве, споменици културе. Ово је био још један удар на српски народ на Косову и Метохији након масовног изгона и терора 1999. године.

-На жалост у периоду између 17. и 19. марта 2004. године дошло је до новог етничког чишћења Срба са простора Косова и Метохије, релативно брзо након периода НАТО агресије и највећег етничког чишћења до тада. Албански екстремисти су наставили своју политику прогона Срба, како би успоставили такозвану државу Косово и искористили су једна повод који је, да кажемо, врло могуће тада био и монтиран. У селу Чабра, општини Зубин Поток, која је већински српска, десило се утапање тројице албанских дечака у реци Ибар и тај догађај је искоришћен као повод за немире који су почели 17. марта, каже историчар Никола Стошић.

Стошић наглашава да су немири почели неколико дана раније на мосту на Ибру у Косовској Митровици. Погрому је претходило и рањавање осамнаестогодишњака Јовице Ивића.

Ерупцима етнички и верски мотивисаног насиља над Србима широм Косова и Метохије ескалирала је 17. и 18. марта.

-Постоје разни извештаји. Извештаји УНМИКА и КФОРА говоре од двадесет и нешто страдалих, извештаји тадашњих државних комисија говоре о бројци која прелази и 30. Више стотина људи је тада расељено. Бројка се до данас не може утврдити. Вршен је културни геноцид, спаљиване цркве, манастири, културно-историјски споменици, матичне књиге у црквама како би се избрисало постојање Срба на простору Косова и Метохије, додаје Стошић.

Током погрома порушено је, колико се зна, 935 српских кућа и запаљено 35 верских објеката, укључујући 18 споменика културе, међу којима и древна црква Богородице Љевишке, са почетка 14. века. Прва литургија у њој служена је тек шест година потом.

Погром је био организован у виду истовремених напади на Србе у низу места широм Косова и Метохије, у Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици.

-Наши људи су прогнани, и до дана данашњег не могу да се врате на територију Косова и Метохије, на своја огњишта. Тај културни геноцид, етничко чишћење траје до данашњих дана. Када погледамо из овог угла тај мартовски погром, видимо да је само четири године касније дошло до самопроглашења такозване независности тзв државе Косовдо, што значи да можемо да кажемо да је то све било монтирано и ишло у том циљу и правцу, истиче Стошић.

Међународни судски систем на АП Косово и Метохија процесуираће у потоњем периоду седам случајева уништавања цркава, а 67 особа је осуђено.

Поједина међунарона тела осудила су погроме над Србима марта 2004, као и представници више земаља.