Проф. др Горан Максимовић, редовни професор и историчар књижевности на Филозофском факултету у Нишу, одржао је у амфитеатру Педагошког факултета у Врању предавање о делу Борисава Станковића. Професор Максимовић је говорио о Бориним незавршеним делима и рукописима који су остали необјављени за пишчевог живота. Предавање је организовано у оквиру обележавања 150 година од рођења Борисава Станковића.

Сваки повод за долазак у Врање и причу о бесмртном делу Борисава Станковића је изузетан, истиче проф. др Горан Максимовић.

Проф. др Горан Максимовић је редовни професор на Департману за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу, а једна од важних тема његовог научног рада и предавања је стваралаштво српског писца Борисава Станковића.

– Обиљежавамо 150 година од пишчевог рођења, што је велики датум класика српске књижевности, какав је уистину био Бора Станковић.

Ја, заправо, говорим о два његова романа која су остала необјављена за његовог живота, па су после ушла у састав Сабраних дела.

То су романи „Певци” и „Газда Младен”, а основна теза читавог предавања је да, када је писац велики, онда су и необјављена дела и рукописи велики, те заслужују пажљиво читање и тумачење.

Иначе, целокупно дело Боре Станковића је разноврсно, необично, везано је, наравно, највећим делом за Врање и ово поднебље.

Али, читав један циклус његових књижевних текстова везан је и за Београд, окупацију у Првом светском рату, тако да има простора за различита читања, разумевања и тумачења Боре Станковића – наводи наш саговорник.

Код књижевних класика је важно разумијевање околности у којима су настајала њихова дела, као и све измене и дораде рукописа, што је Бора Станковић радио током стварања свог књижевног опуса.

Истраживање ових околности може да да и нека нова сазнања и боље разумевање етике и поетике Борисава Станковића, указује професор Максимовић.

– Бора Станковић је био један од оних писаца који се стално враћао рукописима, дорађивао их и допуњавао.

Само је „Нечиста крв” настајала 10 година. Од 1900, када су настала прва три поглавља романа, па до 1910, када је роман објављен.

У неколико наврата је дописивао, прерађивао и мијењао верзије романа, да би на крају добио дијело које је желио – један од најбољих романа српске књижевности – закључује професор Максимовић.

Ово је 12. по реду предавање које је професор Максимовић одржао о делу великог писца, у поводу обележавања 150. годишњице од његовог рођења.

И његова последња објављена књига „Књижевни свијет Борисава Станковића“ посвећена је делу великог писца.

Догађају су, у име локалне самоуправе, присуствовали и председница Скупштине града Врања Зорица Јовић, градска већница Данијела Милосављевић и главна градска урбанисткиња Јелена Марковић.