Документарна радијска репортажа Радио Врања „Аманет“, ауторки Љубице Здравковић Џонов и Гордане Ристић, освојила је награду  на ИНТЕРФЕР-у 2026. Награђена репортажа настала је на основу драгоценог материјала из архиве Радио Врања — емисије „Бог да га прости“, аутора Пере Стојановића Тумана. У тој емисији Пера је разговарао са легендарним врањским трубачем Бакијом Бакићем, само две недеље пре његове смрти.

“Аманет“ је побрао све симпатије стручног жирија и освојио награду на престижном Интернационаалном фестивалу репортаже и медија “Интерфер“ у категорији радио репортажа.

Посебну вредност архивског разговора представља тренутак у коме Бакија а капела пева стару врањску песму „Магдо, мори Магдо“ и открива да постоји и њена трећа, готово заборављена строфа. Пера Туман тада изговара реченицу која је постала полазиште нове репортаже: „Трећу строфу песме зна само један човек у Врању.“

Међутим, прича о строфи није се завршила са одласком двојице њених чувара. Бакија ју је поверио Пери, Пера ју је записао, а његова супруга касније је текст предала естрадном уметнику и Врањанцу Дејану Пешићу, са жељом да строфа буде отпевана и трајно сачувана.

– Иначе, ја сам у глави имала ову причу већ дуги низ година. Пошто сам негде дубоко у себи осећала да, једноставно, као да ми је остављен аманет од родитеља да ову причу треба некако да заокружим. И ја и моја колегиница Љубица смо успеле у томе, заокружиле смо целу ту причу. И, ето, један печат је, значи, Интерфер који је све то препознао. Тако да су емоције изузетно јаке, каже једна од ауторки Гордана Ристић.

У репортажи учествују и Перина ћерка Ема и унука Магдалена, етномузиколошкиња Марија Витас и Дејан Пешић, професор соло певања, који на крају изводи трећу строфу песме. Њихова сведочења повезују архивски снимак, породично памћење, стручни поглед на врањско музичко наслеђе и савремено извођење песме.

– Ово је прича једна шира. Не само о трећој строфи, него и о томе како је она сачувана. Како је њен пут био од Бакије, преко Пере, преко Гоцине маме, до Гоцине сестре, заправо до свих њих у породици. И на крају, поново једна сјајна повезаност: једна од ћерки, односно од унука Пере Стојановића Тумана, носи име Магдалена. И она каже у емисији: „Ја се зовем Магдалена, а мене у породици зову Магда или Маги,” каже Љубица Здравковић Џонов, ауторка.

Репортажа указује и на непроцењив значај радијске архиве. Захваљујући сачуваном снимку, гласови Пере Тумана и Бакије Бакића поново су стигли до слушалаца, а један разговор из прошлости постао је основа новог ауторског дела.

-Испоставило се да је то и жири Интерфера препознао као велику вредност, целу ту причу која је заокружена на такав начин и да су нам заиста указали велико, да кажем, поверење тиме што су из заиста јаке конкуренције изабрали баш нашу репортажу која је документарна радио репортажа и која је један од тежих облика новинарског изражавања, додаје Џонов.

Награда на ИНТЕРФЕР-у представља признање ауторкама и редакцији Радио Врања, али и потврду вишедеценијске улоге овог медија у чувању локалног језика, музике и културног памћења Врања.

„Аманет“ нас подсећа да песме не опстају саме. Оне трају захваљујући људима који их памте, записују, певају и предају новим генерацијама.

Ауторке најављују да ће емисија премијерно бити емитована на таласима Радио Врања у уторак, 20. октобра у 10 сати и 5 минута.