Последње вечери 60. по реду „Борине недеље“, одржано је књижевно вече посвећено овогодишњем добитнику награде „Борисав Станковић“, Видосаву Стевановићу. О књижевном стваралаштву Видосава Стевановића говорили су Александар Лаковић, члан жирија за доделу награде „Борисав Станковић“ и књижевни критичар Петар Арбутина.
По традицији, финале „Борине недеље“ припада лауреату награде која носи име Борисава Станковића.
Овогодишњи добитник, Видосав Стевановић, себе сматра учеником Боре Станковића и његова веза са великим врањским писцем је најпре дубоко лична, а затим и поетска и књижевна.
Због тога је сасвим логично да, колекцији значајних награда, међу којима су оне које носе име Исидоре Секулић, Милана Ракића и Иве Андрића, Видосав Стевановић понесе и награду „Борисав Станковић“ и то у години великог јубилеја, 150 година од Станковићевог рођења.
– Моја веза са Бором Станковићем је потпуно лична. Ја сам његов ученик и он је мој духовни отац.
То знају сви, ја сам о томе писао и томе се говорило у своје време, тако да је ова награда за мене значајна у том смислу.
То је награда мени као писцу и примам је са поштовањем – рекао је Видосав Стевановић.
– Морам рећи да је то један прави јубилеј једног великог писца, Боре Станковића, много већег него што наша јавност мисли о њему.
Ја мислим да за тај јубилеј није било адекватнијег писца него што је Видосав Стевановић, познати српски и југословенски писац, који је и по свом садржају, по структури људи о којима пише и њиховим психолошким драмама заиста доста близак Бори Станковићу, али је даље наставио својим путем и својим садржајним трагањима за собом и за нама.
У свему што је радио је постао велики писац који је достојан те награде и ако ме неко пита, ја бих рекао да би се Бора Станковић данас обрадовао што је Видосав Стевановић добио ту награду – указује Александар Лаковић, члан жирија за доделу награде „Борисав Станковић“.
Поетички, стилистички, књижевно одговорно, Видосав Стевановић се увек наслањао на дело Боре Станковића, истиче књижевни критичар Петар Арбутина.
– И увек га је кроз своје књижевно дело, али и своје аутопоетичке текстове, што је важно напоменути, на неки начин актуелизовао и чинио га присутним у нашем окружењу.
Мислим да таквим писцима треба додељивати награде, пре свега, зато што је та пулсација дела Боре Станковића јако важна.
Мислим да су га савремени тумачи српске књижевности, погрешним формулацијама и лошим теоријама, гурнули негде у запећак и имам утисак да Бора чак и можда нема праве тумаче у новијим књижевним генерацијама и јако је добро то реактуелизовати и на овај начин – сматра Арбутина.
Откако се појавио на српској књижевној сцени, крајем 60-тих година прошлог века, Видосав Стевановић, својим тематским и стилским иновацијама, али и друштвеним ангажманом, узбуркава нашу јавност.
Потврду вредности свог књижевног опуса добио је деведесетих година у Србији, али и иностранству, пре свега у Француској.
Награду „Борисав Станковић“, у виду барељефа са пишчевим ликом и новчанице, такође са ликом Станковића, Видосаву Стевановићу је уручио Мирослав Цера Михаиловић, главни и одговорни уредник Књижевне заједнице која носи назив по врањском писцу.
