Свако дете има потребу да буде прихваћено, да се игра, дружи, упознаје свет и успоставља односе са другима. За децу са аутизмом, међутим, пут до тих искустава може бити другачији, понекад и захтевнији. Социјализација је зато много више од обичног дружења. Она је прилика за учење, развијање комуникације, стицање самопоуздања и осећаја припадности.
Малишани из вртића „Дечја радост” недавно су посетили Удружење за помоћ особама са аутизмом „Говори гласно”. Била је то прилика за дружење, упознавање и заједничке активности, али и за прве кораке у разумевању да нису сва деца иста, да не комуницирају на исти начин и да свако од њих има своје потребе, могућности и интересовања. Овакви сусрети важни су за обе стране. Деца са аутизмом добијају прилику за интеракцију и учешће у заједничким активностима, док њихови вршњаци од најранијег узраста уче да прихватају различитости.
– Ово је група деце из вртића „Дечија радост“ која у својој групици имају чак два детета која имају одређене проблеме у социјализацији и касније у развоју. Васпитачице су хтеле да приближе простор у коме се ми дружимо и боравимо и да мало упознају дечицу и са начином на који би и они могли да припомогну и ускоче кад тета има својих обавеза, каже Данијела Савић из удружења „ Говори гласно“.
За родитеље деце са аутизмом социјализација је често један од најважнијих, али и најосетљивијих аспеката одрастања. Сваки сусрет, свака нова средина и свака прилика за дружење могу бити значајан корак напред. Иза тих малих корака неретко стоје стрпљење, подршка и много труда целе породице.
– Ево сад су нам била деца из вртића, то њима пуно значи и за социјализацију и да се инклузија што више примењује као и подршка нашој деци, каже Слађана Станисављевић, мајка детета.
– Још увек нисмо добили дијагнозу. Наш син је тренутно са кашњењем у развоју, имао је проблема на порођају али смо Богу хвала напредовали захваљујући овом удружењу чији смо чланови три године. Овде се доста ради са нашом децом, раде физијатри, логопеди, дефектолози и стално имамо неке радионице, каже Ана Ристић мајка детета.
Деца са аутизмом не доживљавају и не разумеју увек социјалне ситуације на исти начин као њихови вршњаци. Нека од њих теже успостављају контакт, друга имају потешкоће у комуникацији или им је потребно више времена да се привикну на ново окружење. Зато је важно не инсистирати на једном обрасцу понашања, већ препознати индивидуалне могућности сваког детета и пружити му подршку која му одговара.
– Ми имамо често посете у удружењу, да ли су то друга удружења, средњошколци, основци а ево сад и предшколци. Врло је важно да се деца у том најранијем узрасту упознају са другом децом, другачијом да тако кажем, да би се код деце створила емпатија и разумевање за другачију децу. Оно што је важно је да деца са аутизмом виде да су прихваћена од другара истог или старијег узраста, да могу са њима да се друже, да се социјализују јер највећи проблем код деце јесте тај недостатак социјализације, наглашава Зенко Кадријевић, отац детета и сарадник удружења.
Социјализација не подразумева да дете мора да се понаша као друга деца, нити да по сваку цену учествује у свакој активности. Важно је створити услове у којима ће се осећати сигурно, прихваћено и слободно да успоставља контакт сопственим темпом. Породица, вршњаци, образовне установе и удружења имају важну улогу у стварању таквог окружења. Удружења која окупљају особе са аутизмом и њихове породице представљају важну подршку, не само родитељима већ и читавој заједници.
Кроз дружења, радионице, заједничке активности и сарадњу са установама, стварају се прилике за повезивање и боље разумевање. Посебно је значајно укључивање деце типичног развоја, јер се толеранција, емпатија и прихватање различитости најлакше граде од најранијег узраста.
