Врање чува сећање на једног од својих највећих умова, професора др Ђорђа Тасића, човеку који је уздигао српску правну и социолошку мисао између два светска рата. Научни допринос професора Тасића, као и његова трагична судбина и борба за аутономију Универзитета, оставили су неизбрисив траг у националној историји.

Поред свог главног дела „Увод у правне науке“, објавио је велики број радова у домаћим и страним часописима. Истакао се и као иницијатор и организатор социолошких истраживања на терену. Спомен-биста на фасади тадашњег Окружног суда постављена је 1977. године, а у Градском парку је подигнута његова биста, рад вајара Станимира Павловића.

Подизање и свечано откривање спомен-обележја

Према подацима из локалних хроника, обележавање успомене на Ђорђа Тасића има дугу традицију, а један од најзначајнијих савремених догађаја у његову част одиграо се септембра 2022. године поводом 130 година од његовог рођења. Тада је организована велика међународна научна конференција под покровитељством Српског социолошког друштва и Града Врања.

Свечаност је започела чим су званичници и чланови породице положили венце на његову спомен-плочу на згради суда, као и на реконструисану спомен-бисту у Градском парку. Откривању и полагању венаца присуствовали су градоначелник Врања др Слободан Миленковић, председница Вишег суда Драгана Илић Марковић, професори Правног и Педагошког факултета, као и унука професора Тасића, Луцијана Радиновић. Она је том приликом изјавила да је „високопочаствована што има прилику да учествује на овом скупу“.

Председница Вишег суда Драгана Илић Марковић  je истакла да је Тасић, као визионар правне науке, био „један од нас – Врањанац који је ходао врањским калдрмама и учио да чита и пише од врањских учитеља“.

„Постављањем ових обележја Врање не враћа дуг само научнику, већ и великом родољубу и хуманисти који је своју оданост истини и правди платио сопственим животом под окупацијом, истакнуто је овом приликом.“

Током велике реконструкције Градског парка започете 2019. године, биста је привремено склоњена у двориште Харемлука, да би након завршетка радова 2021. године била свечано враћена на новопројектовани постамент, чиме је централни парк добио свој коначни изглед.

Поред парка, друга кључна тачка сећања је спомен-плоча на згради Вишег суда у Врању, смештена на репрезентативном месту објекта правосуђа, која свакодневно подсећа пролазнике и правнике на Тасићево правничко наслеђе.

Локација споменика и амбијентална целина

Биста Ђорђу Тасићу смештена је у срцу Градског парка у Врању, који је подигнут још 1890. године за време председника општине Томе Јовановића Ганета. Парк се налази у самом центру града, оивичен улицама Кнеза Милоша и Змај Јове, као и зградом чувене Врањске гимназије.

Овај простор служи као нека врста отворене алеје великана у којој се налазе спомен-дела најважнијих личности из историје и културе Врања:

• Споменик Борисаву Бори Станковићу – централна фигура парка, подигнут у част писца који је прославио врањски мелос и дух.

• Биста оца Јустина Поповића – посвећена великом теологу и архимандриту.

• Биста др Фрање Копше – подигнута у знак сећања на чувеног врањског лекара с краја 19. века.

• Биста др Јована Хаџи-Васиљевића – познатог историчара и етнографа.

Спомен-плоча Ђорђу Тасићу налази се недалеко одавде, постављена на фасадном зиду зграде Вишег суда у Врању (некадашњег Окружног суда) у улици Краља Стефана Првовенчаног.

Живот у Врању и биографске чињенице

Ђорђе Тасић је рођен у Врању 25. октобра (или према неким изворима 7. новембра) 1892. године у веома сиромашној породици. Његов отац Риста радио је као скромни општински писар, док је мајка Параскева била домаћица. Иако је кућа била пуна деце, мајка је успевала да се оскудица не види, па су Ђорђе и његова браћа увек били чисто одевени и примерно васпитани.

Тасић је у Врању завршио основну школу и шест разреда Врањске гимназије. Као изразито даровит и примеран ђак, школовање је наставио у Трећој београдској гимназији, где је положио велику матуру. Правни факултет у Београду уписао је 1911. године, али су студије прекинули Балкански и Први светски рат. Дипломирао је одмах по обнови рада Универзитета 1919. године, а већ наредне, 1920. године, одбранио је докторску дисертацију као један од најбољих ученика чувеног Слободана Јовановића.

Његова академска каријера кретала се брзо: радио је на Правном факултету у Суботици (1920–1922), затим на Правном факултету у Љубљани (1922–1930) где постаје редовни професор, да би од 1930. године прешао на Правни факултет у Београду, чији декан постаје 1938. године.

Током Другог светског рата, као непоколебљиви антифашиста, одбио је да потпише Апел српском народу под окупацијом. Због свог става и подршке покрету отпора, најпре је удаљен са Универзитета, затим ухапшен од стране Гестапоа и затворен у Бањички логор, где је и стрељан 26. августа 1943. године.

Значај за правну науку, социологију и најважнија дела

Ђорђе Тасић се сматра једним од највећих југословенских правних теоретичара и филозофа права између два светска рата. Његов научни опус броји преко 300 (а према неким хроникама и до 600) објављених радова на српском, француском, немачком и италијанском језику.

Поред права, његове заслуге за утемељење социологије у Србији су немерљиве. Године 1935. основао је и постао први председник Друштва за социологију и друштвене науке, а 1938. године покренуо је чувени зборник, касније часопис „Sociološki pregled”, који и данас излази по највишим међународним стандардима.

Његова најзначајнија дела су:

1. „Проблем оправдања државе” (Београд, 1920) – његова докторска теза.

2. „Правне расправе” (Београд, 1921).

3. „О теорији народне суверености” (Љубљана, 1925).

4. „Увод у правне науке” (издања из 1933, 1938. и 1939. године).

Врање данас чува сећање на Ђорђа Тасића не само кроз бисту и спомен-плочу, већ и кроз редовне научне скупове који подсећају младе нараштаје на интелектуалца који је за своје идеале, слободу и правду дао оно највредније – сопствени живот.