Милош Марковић о животу, раду и изазовима на другом крају света
Како је један Врањанац, након завршених студија, свој живот пронашао на другом крају света? Милош Марковић већ десет година живи и ради у Кини, где је од учитеља стигао до директора интернационалне школе. Са њим смо разговарали о одласку, прилагођавању, животу у Кини и томе како данас изгледа живот далеко од Врања.
Тридесетпетогодишњи Врањанац Милош Марковић, након завршених студија на Географском факултету у Нишу, прихватио је позив пријатеља и отпутовао у Кину. Оно што је у почетку требало да буде ново животно искуство, прерасло је у десетогодишњи живот и рад у овој далекоисточној земљи.
„Могу да кажем да сам имао идеју да будем професор у иностранству, тако да сам након мастер студија и годину дана рада у ОШ „Бранко Радичевић“ истраживао неке опције и Кина је била једна од држава где сам хтео да одем. Имао сам неке пријатеље који су већ тамо и они су ми препоручили. Аплицирао сам и одлучио се на тај корак.“
Иако је у Кину отишао са жељом да ради као професор, Милош није ни слутио да ће га пут у ову земљу за кратко време довести до позиције директора школе.
„Имао сам неке амбиције, али сам мислио да ће ми бити потребно много више времена, искрено. Међутим, сплет околности и мог рада који је био препознат, понуда је дошла много раније него што сам очекивао. Али, како кажу, ако не пробаш, не знаш да ли ћеш успети.“
Пре одласка је годину дана истраживао кинеску културу и припремао се за живот у потпуно другачијем окружењу. Бројне изазове донела је нова средина, а један од првих био је – прилагођавање кинеској кухињи.
„У почетку ми је најтеже било да прихватим храну. Јер је баш другачија него наша, коју обожавам. То ми је био највећи проблем, као и језик, и доживео сам, слободно могу рећи, културни шок.“
Од другачијег ритма свакодневице, до технолошког развоја и начина функционисања друштва, Милош је, каже, временом прихватио бројне предности живота у Кини.
„Чини ми се да се овде много брже живи, сви негде журе. У Кини је уређенији живот и, што се тиче технолошког развоја, велики је напредак у односу на остатак света и Европе, а не само Србије. Много је једноставније да се живи.“
Десет година живота у Кини донело му је и бројна искуства, али и сазнање да успех далеко од куће захтева много труда, одрицања и упорности. Зато младима који размишљају о сличном кораку поручује да добро размисле, али и да не одустају уколико су спремни да се за свој циљ боре.
„Велики је изазов и свако ко се одлучи на тај корак мора да буде свестан ситуације да ће бити огромних одрицања, али ако неко стварно жели да успе, битно је да се много ради.“
Милош данас завршава докторске студије. Иако за сада не планира повратак, волео би да једног дана своје знање и искуство пренесе родном Врању. У међувремену, живот у Кини искористио је и за бројна путовања – обишао је више од 30 земаља, упознао бројне културе и, како каже, управо га то непрестано откривање света чини срећним.
