Министар информисања и телекомуникација Дејан Ристић учествовао је данас у оквиру Копаоник бизнис форума у панел дискусији под називом ,,Покретање дигиталне економије – пут Србије ка технолошкој изврсности“.
Говорећи о томе како Србија може да обезбеди једнак дигитални приступ у урбаним и руралним подручјима, министар је истакао да је управо то главни циљ капиталног пројекта Министарства под називом ,,Изградња широкопојасне телекомуникационе инфраструктуре у руралним пределима Републике Србије”. ,,Ово је пројекат од стратешког значаја за нашу земљу. Пројекат се у фази 1 спроводи кроз заједничку изградњу широкопојасне комуникационе инфраструктуре у тзв. белим зонама и обухвата 395 насеља са око 65.000 домаћинстава, као и око 400 школа у више од 80 општина. Дужина оптичке мреже износи око 1.615 км. До сада су окончани радови у око 340 насеља што је нешто више од 90% уговорених радова. У фази 2 дефинисано је повезивање чак око 580 насеља са око 78.000 домаћинстава која су далеко више разуђена, са укупном дужином оптичке трасе од око 3.920 км. Успешно је завршен процес преткфалификације и покренут други корак јавне набавке. Завршетак реализације свих активности у оквиру фазе 2 овог пројекта планиран је за последњи квартал 2026. године“, истакао је министар.
Говорећи о усклађивању иновација са етичким регулацијама у контексту примене вештачке интелигенције министар је истакао да је Република Србија на време и стратешки приступила дефинисању законског оквира за развој и примену ове технологије. ,,Наша земља је веома брзо препознала потенцијал вештачке интелигенције, али и неопходност њене регулације и опасности од злоупотребе. Стратегијом развоја вештачке интелигенције у Републици Србији за период 2020–2025. године дефинисани су општи и посебни циљеви са намером да се вештачка интелигенција на најбољи могући начин употреби у функцији економског раста, запошљавања и квалитетнијег живота. Истовремено, развијене су Етичке смернице за развој, примену и употребу поуздане и одговорне вештачке интелигенције, усвојене 2023. године, које за циљ имају да омогуће да се наука, посебно у области вештачке интелигенције, развија и напредује али да не дозволе да се човек, као централна фигура свих процеса који на њега утичу и чији је посредни или непосредни чинилац, угрози и запостави. Такође, системи вештачке интелигенције који се развијају морају да буду у складу с добробити човека, животиња и животне средине. Желео бих и да се посебно захвалим Министарству науке, технолошког развоја и иновација које заиста ради одличан посао по питању регулације и развоја вештачке интелигенције. Настојимо да применимо постојећу регулативу на ову област и кроз Кривични Закон, Закон о заштити података о личности, Закон о заштити интелектуалне својине, Закон о јавном информисању и медијима… Регулација треба да буде усмерена на спречавање и кажњавање злоупотреба, онемогућавање ширења дезинформација и манипулације јавним мњењем или нарушавања репутације појединаца. Са друге стране, она не треба да гуши иновације или да ствара правну несигурност за оне који користе ову технологију у легитимне сврхе (наука, образовање, уметност). Регулатива треба да пружи јасан оквир у вези са одговорношћу за садржај који се креира и дистрибуира, као и понашање, како би се заштитила основна права и безбедност свих корисника“, рекао је министар.
Говорећи о кључним иницијативама Владе Републике Србије у смеру подстицања технолошких информација и наставка дигиталне трансформације министар је указао на то да је континуиран развој ИКТ сектора један од приоритета Владе у актуелном сазиву. ,,Када говоримо о даљем развоју области информационо–комуникациони технологија у претходном периоду остварени су заиста изузетни резултати. Пре свега, током 2024. године настављен је рекордан раст прихода од извоза ИКТ производа и услуга, који је достигао вредност од чак 4 милијарде евра. Данас са поносом можемо рећи да је наша земља један од лидера у ИКТ сектору, не само у региону, већ и у читавој Европи. Током претходних 12 година формирана је и успостављена одлична инфраструктура у области телекомуникација која, између осталог, укључује научно–технолошке паркове, Државни дата центар, Институт за вештачку интелигенцију, Био4 кампус, БиоСенс институт, Иновационим дистрикт, Ложионицу… Кроз иновирање легислативног оквира створени су сви предуслови за неометан развој овог привредног сектора. Уверен сам да ћемо у наредном периоду посвећеним и неуморним радом наставити са достизањем још импресивнијих резултата”, закључио је министар.
Заједно са министром у панел дискусији учествовали су и генерални директор Телекома Владимир Лучић, директорка компаније ,,А1 Србија“ гђа Јудит Алберс, шеф корпоративних послова компаније ,,Јетел“ Горан Васић, директор компаније ,,ЦЕТИН“ Владимир Радојичић, као и власник компаније ,,Comtrade“ Веселин Јевросимовић.
У оквиру панела разматране су теме наставка развоја дигиталне инфраструктуре Републике Србије, дигиталне трансформације привреде и јавне управе, подстицања иновација, привлачења инвестиција, развоја стартапова, развоја легислативног и етичког оквира за употребу вештачке интелигенције у пословању, као и утицај аутоматизације и развоја нових технологија на постојеће моделе пословања.
Овогодишњи 32. по реду Копаоник бизнис форум трајаће од 2. до 5. марта 2025. године, а централна тема биће ,,Србија 2027 – Тежећи економији са високим доприносима“. Планирано је да у току овогодишњег програма буде одржано 38 панела, 3 сесије, као и 4 специјална догађаја.
