
У Саборном храму Свете Тројице Врању и даље су у току радови на живопису и фрескопису који се изводе након више од 160 година.
Осликавање градске цркве се изводи на иницијативу Црквене општине Врање и по благослову митрополита врањског Пахомија.
Након више од век и по, унутрашњост Саборног храма Свете Тројице у Врању добија нов, лепши, богатији и раскошнији изглед.
– Када човек уђу у цркву, он осети додир вечности. Када буде окружен ликовима светитеља који су наш прозор ка вечности, наша веза са Господом наши молитвеници и заступници пред Господом.
Врло значајна и историјска ствар се дешава у нашем граду и нашем храму, јер је ово Саборни храм наше Епархије и наше заједнице – истиче свештеник Дејан Шкарић.
Црква Свете Тројице изграђена је у периоду од 1838. до 1841. године, на локацији која је од давнина позната као „црквина“, да би само пар година касније била разрушена.
Обнова је почела 1859. године, а наредне године је иконостас осликао Димитар Крстевић – Дичо Зограф, чувени иконописац тог времена.
Тада су наши преци, напомиње Шкарић, својим наследницима оставили у аманет да тај посао заврше и сада имамо прилику да дамо свој допринос да градску цркву улепшамо што је више могуће.
Фрескопис у олтарском делу је рађен прошле године, у оквиру прославе 50 година од обнове Епархије врањске, а радовима је руководио проф. др Видоје Туцовић, редовни професор Академије уметности у Новом Саду.
– Из олтарског дела, крећемо се ка унутрашњости храма и последњи делови који су урађени су непосредно са леве и десне стране.
Сликају се фреске, па ће се надаље допуњавати, при чему ће се водити рачуна да се све то уклопи у целину која већ постоји и са живописом у куполама храма које потичу из времена обнове – појашњава свештеник Шкарић.
Наш саговорник указује на врло вешт и лукав градитељски потез некадашњих неимара, који су цркву изградили са три изнутра осликане куполе које споља не могу да се виде, а све како би се испоштовали прописи ондашњих турских управитеља Врања.
Недавно су у организацији Црквене општине организоване две донаторске вечере, којима је присуствовао велики број фирми, јавних предузећа и појединаца и на којима су прикупљена значајна средства неопходна за наставак радова.
– Наши преци, када су подизали храм у још неослобођеној Србији, имали су љубав према Богу и имали су жељуи вољу да учине нешто за нас.
Они су зидали цркву за нас, за своје потомке, да се поносимо храмом и својим прецима – поручује Дејан Шкарић.
Из Епархије врањске позивају све верне људе овог краја да својим прилозима, ма колико скромни били, дају свој допринос и помогну окончавање радова на живопису Саборног храма у Врању.

