Три позоришне вечери, три различите приче и бројна питања о човеку, друштву, идентитету и међуљудским односима обележили су викенд 46. „Бориних позоришних дана“. На сцени врањског театра представили су се ансамбли из Бање Луке, Плевена и Београда, доносећи публици различите позоришне изразе и теме које подстичу на размишљање.
Три представе, три уметничка приступа и три приче које, свака на свој начин, говоре о човеку и свету у којем живи. Викенд на сцени врањског театра био је у знаку емоције, снажне поруке и тема које превазилазе границе позоришне сцене.
Треће фестивалско вече обележила је представа „Мартин удио“ Народног позоришта Републике Српске из Бање Луке, настала према роману и драматизацији Сање Савић Милосављевић, у режији Николе Бундала.
Кроз породичне односе и судбине ликова, ова представа отворила је питања идентитета, припадности, историје и памћења. У средишту приче налази се човекова потреба да, упркос променама и историјским околностима, сачува сопствене корене, личну причу и достојанство.
„Мартин удио је првенствено роман, па онда и представа која прати три лика и одређене три приче, које се дешавају на просторима Београда, Пала и Лике, и пратимо дешавања од 60-их година прошлог века па до данас. То је, у принципу, прича о једној породици и о идентитету, о потрази за идентитетом и прича о нама, одакле долазимо“, рекао је редитељ Никола Бундало.
„Што се тиче лика Милке Богуновић, коју играм у представи, то је можда до сада по први пут у мојој каријери да пожелим да играм тај лик. Када сам прочитала роман, много пре него што је почела прича о овој представи, рекла сам: Боже, баш бих волела да играм овај лик. Носим је у срцу. То је жена која је остављена на више начина, одбачена у свом животу, и она се одлучила да тај свој живот посвети својој породици. Да себи буде на последњем месту и цео свој живот жртвује за своју породицу“, рекла је Николина Фригановић, глумица која тумачи лик Милке у представи.
„У овој представи, у овој причи, ја имам прилику да тумачим и представим лик Љиљане Богуновић, наше насловне јунакиње Марте. Јако сам срећна јер сам добила прилику, иако је то мени, мом годишту, мојој генерацији та прича далека, што се тиче историјског, а и географског дела, 90-их. Драго ми је што сам имала прилику да кроз лик представим једну генерацију која је одрасла под наративом братства и јединства и да се некако и на тај начин лично приближим тој причи. Љиљана је доказ да, без обзира на деценију у којој се нешто дешава, она иде даље, иде за бољим сутра“, рекла је Ана Винчић, глумица.
У суботу је на сцену врањског театра наступило Драмско позориште „Иван Радоев“ из бугарског Плевена са представом „Пукнатини“, по тексту Оље Стојанове, у режији Нађе Панчеве.
Кроз приче четири женска лика, представа је проговорила о насиљу, кривици и правди, али и о друштву које често не препознаје на време знаке насиља и његове последице. Личне трагедије на сцени постале су повод за шире преиспитивање одговорности појединца и заједнице, уз поруку да бол других никада није само њихова ствар.
„У представи играм улогу Вјаре, осуђену за убиство са предумишљајем. Представа говори о насиљу, последицама насиља и, пре свега, о бунту за нешто уобичајено, за исте услове за све, за труд“, рекла је глумица Надја Дердеријан.
У недељу публика је имала прилику да погледа представу „Уна“ Звездара театра из Београда, насталу према истоименом роману Моме Капора. Драматизацију потписује Стеван Копривица, а режију Дејан Пројковски. У главним улогама су Никола Ристановски и Магдалена Мијатовић, уз Сену Ђуровић и Марка Гвера.
Прича о односу професора Мишела Бабића и студенткиње Уне отвара питања љубави, привлачности, генерацијских разлика и граница које постављају друштво и личне околности.
„Опет имам утисак да играм у комаду који третира мислећег човека. То је свакако вероватно за мене најважније полазиште и мотив. Код сваког човека, у свакој драматургији, ради се увек о неком појединцу који мисли и осећа и онда се нађе у проблему“, рекао је Никола Ристановски, који у представи тумачи лик професора Мишела Бабића.
„Наша представа доноси нас у некој потпуној другој енергији, без да је на било који начин текст осавремењиван да би је испратио. Сва четири лица су заступљена, и то, за разлику од филма“, рекла је Магдалена Мијатовић, која игра улогу Уне Војводић.
У наставку Бориних позоришних дана вечерас на репертоару представа Моје позориште Атељеа 212, у режији Бориса Лијешевића.
