Старо Врање у форми савременог плеса

Женско тело као место наслеђа, контроле и избора

Последње вечери 46. Бориних позоришних дана, у част награђених, одиграна је представа „Нечиста крв“, по мотивома чувеног романа Борисава Станковића. Реч је о плесној представи кореографа Милоша Исаиловића, коју је извео „Bitef dance company“

Плесна представа Милоша Исаиловића, инспирисана романом „Нечиста крв“, Боре Станковића, бави се женским телом као местом наслеђа, контроле и избора.

Према речима аутора, уместо класичне адаптације, представа се кроз покрет фокусира на оно што остаје у женама када су мушкарци одсутни као ликови, али присутни као систем моћи – као закон, правило и невидљиви оквир који обликује њихове животе.

На сцени је седам плесачица које не играју конкретне улоге, већ различите аспекте једног женског искуства.

– Не постоји мушка улога, међутим, та мушка енергија је и те како присутна кроз целу представу.

Ми, жене, саме приказујемо лик Софке кроз њене године, односно кроз читав њен живот.

Ја играм најмлађу Софку у овом делу, где се приказују њен трагичан живот и трагична судбина — све оно што је морала да ради, како да се снађе и преживи, као и оно што јој је друштвено наметнуто и предодређено – каже Наша Јањушевић.

Кроз савремени плес, представа отвара однос између традиције и слободе, припадности и потребе за отпором, али и питање како се ти исти обрасци често одржавају изнутра – кроз тело и свакодневне изборе.

– У представи има доста емоција које се исказују искључиво кроз плес.

Пошто немамо дијалоге нити вербалне разговоре, покушаћемо да покретом што боље дочарамо саму Софку, али и дух самог Врања у том периоду.

Такође, тај мушки лик се, иако физички не постоји на сцени, јако добро огледа у делу и биће поприлично приметан – указује Маша Јањушевић.

Процес настанка представе трајао је доста дуго и био је интензиван и захтеван, каже наша саговорница, а резултат је импресивна музичко-визуелна представа која кроз плес и покрет, буди асоцијације које осликавају атмосферу и дух Бориног дела.

– Сама тема је обрађена на најбољи могући начин. Сматрам да су кореограф, драматург и цео тим максимално приближили саму представу гледаоцима који се можда не разумеју толико у плес или који, из навике, више воле класичне драмске представе.

Мислим да је ово одлично одрађен посао, да ће свако разумети поруку, уживати у делу и да ће извођење у свима пробудити емпатију и подстаћи их на размишљање – каже Маша Јањушевић.

Сценографију представе је радила Андреја Рондовић, костиме Вера Дамјановић, а драматург је Игор Коруга. Композиторка је Ана Крстајић, док је дизајн светла радио Драган Ђурковић.

У представи играју: Тамара Пјевић, Ивана Савић-Јаћић, Милица Јевић Дрндаревић, Јована Грујић, Сања Нинковић, Маша Јањушевић и Лара Илиев.

Комад је премијерно изведен 3. септембра на фестивалу „Ћирилицом“ у Будви, након чега је стављен на репертоар Битеф театра.

Представа већ има веома успешан живот на матичној сцени Битеф театра, а извођена је и у оквиру овогодишњег Балет Феста у Сарајеву.

Please follow and like us:
Култура