Врање, град богатог историјског и духовног наслеђа, чува успомену на своје најзнаменитије суграђане на посебан начин. Међу њима, изузетно место заузима Преподобни Јустин Нови Ћелијски (световно име Благоје Поповић), један од највећих теолога, мислилаца и духовника Српске православне цркве 20. века.

Подизање и откривање његове бисте у Градском парку у Врању представља чин дубоког поштовања и захвалности родног града према духовном великану чије је дело превазишло локалне и националне оквире.

Подизање и откривање бисте

Подизање ове бисте у Градском парку покренуто је на иницијативу чувеног врањског сликара Зорана Стошића Врањског, епископа Пахомија и групе интелектуалаца из Београда, Новог Сада и Врања.

Биста је свечано откривена у Градском парку у Врању 1994. године, током манифестације посвећене духовном и културном наслеђу града, тачно на 100. годишњицу рођења Аве Јустина. Свечани чин освећења и откривања споменика окупио је велики број грађана, представнике црквене и локалне власти, академике, као и поштоваоце дела Ава Јустина.

Чинодејствовао је тадашњи Епископ врањски Пахомије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије врањске. Уз црквене великодостојнике, свечаности су присуствовали представници Града Врања, чланови Српске академије наука и уметности, као и професори Православног богословског факултета у Београду.

„Откривањем бисте Оца Јустина у срцу Градског парка, Врање враћа део дуга свом највећем духовном сину. Његов лик сада пази над градом у коме је начинио прве кораке, подсећајући нас на непрелазне вредности вере, љубави и истине, забележено је у архиви Епархије врањске”.

Локација у Градском парку и околна спомен-дела

Биста Преподобног Јустина Поповића смештена је у централном делу Градског парка у Врању, једног од најстаријих и најлепших паркова у овом делу Србије. Овај простор представља својеврсну галерију на отвореном, где су постављене бисте и споменици других знаменитих личности које су обележиле историју и културу Врања:

Бора Станковић — великан српског реализма и књижевни симбол Врања.

Отац Јустин Поповић — духовни и теолошки стуб града.

Ђорђе Тасић — истакнути правник, професор и академик.

Споменици и бисте народних хероја и заслужних грађана из ослободилачких ратова.

Смештајем бисте Оца Јустина у непосредној близини Боре Станковића, Градски парк је постао место сусрета Врања књижевности и Врања духовности.

Како значајне личности описују Ава Јустина

Дело и личност Јустина Поповића изазивали су дивљење његових савременика, а изузетно га вреднују и савремени теолози и академици:

Преподобни Пајсије Светогорац говорио је о Јустину Поповићу као о „благословеном човеку, савременом Оцу Цркве који је имао срце испуњено љубављу према Богу и човеку”.

Епископ Атанасије (Јевтић), његов духовни син, често је истицао:

„Ава Јустин је био живи сведок Васкрсења, човек који је теологију доживљавао као молитвени подвиг и сузе, а не само као суве академске дефиниције.”

Митрополит Амфилохије (Радовић) описивао га је као „гром духовности који је разбуђивао српску теолошку мисао у најтежим временима за цркву”.

Живот и дело Јустина Поповића

Благоје Поповић рођен је у Врању на Благовести, 7. априла 1894. године, у познатој свештеничкој породици. Основну школу завршио је у Врању, а Богословију у Београду. Током Првог светског рата био је болничар, а замонашио се у Скадру 1916. године, узевши име Јустин.

Током Првог светског рата мобилисан је у „ђачку чету“ при војној болници у Нишу током Првог светског рата, а касније они се заједно са војском и свештенством повлаче преко Албаније.

Стигавши у Скадар, молио је митрополита Димитрија за монашки постриг, кога добија, под именом Јустин.
Школовање је наставио у Петрограду, Оксфорду и Атини, где је докторирао на тему свести о личнош ти и људској души према Светом Макарију Египатском.

Отац Јустин, упокојио се на дан свог рођендана — на празник Благовести 7. априла (25. марта) 1979. године.

Зашто је значајан за СПЦ?

Теолошки опус: Аутор је вишетомне Догматике Православне Цркве, која представља темељ савременог православног богословља.

Житија светих: Превео је и приредио 12 томова Житија светих за све месеце у години.

Духовни отац: Од 1948. године до смрти 1979. живео је у манастиру Ћелије код Ваљева, где је постао духовни светионик и учитељ бројним генерацијама теолога и монаха.

Канонизација: Свети архијерејски сабор СПЦ канонизовао га је 2010. године као Светог Јустина Новог Ћелијског.

Зашто је значајан за Врање?

Врање се поносно назива градом Аве Јустина. Иако је већи део живота провео ван родног града, Јустин Поповић је у својим делима и беседама увек чувао дубоку повезаност са родним крајем, његовим језиком и месом.

Како Врање и Епархија врањска чувају успомену на Аву Јустина

Спектар активности којима Врање и Епархија врањска чувају сећање на Оца Јустина обухвата духовно-просветне, научне и културне манифестације:

Свеучилишни и духовни култ: Главни празник посвећен Светом Јустину обележава се 14. јуна (по новом календару), када се у свим храмовима Епархије служе свечане литургије.

Јустинове духовне свечаности: Традиционална манифестација која се одржава сваке године у Врању. Обухвата научне скупове, изложбе, промоције књига и духовне академије на којима учествују водећи српски теолози, академици и уметници.

Свечана академија у родној кући: Родна кућа Јустина Поповића у Врању претворена је у музејски и молитвени простор (Свечеву кућу са црквом посвећеном Светом Јустину), која је стециште ходочасника током читаве године.

Епархија врањска кроз своју издавачку делатност редовно штампа дела и студије посвећене Ави Јустину, чувајући његов теолошки легат за нове нараштаје.

Биста у Градском парку у Врању тако остаје не само споменик у бронзи, већ трајни подсетник на духовно стабло чије корење дубоко лежи у врањској земљи.