Исхраном до јачег имунитета
Холестерол је важан за правилно функционисање организма, али његов повишен ниво може представљати ризик по здравље срца и крвних судова. Добра вест је да на вредности холестерола можемо утицати и променама у исхрани. А у периоду када су честе промене времена, важно је обратити пажњу и на намирнице које могу допринети јачању имунитета.
Исхрана има важну улогу у очувању и правилном функционисању имуног система, а посебно у периодима када смо изложени већем броју вируса и инфекција. Разноврсна и избалансирана исхрана, довољно течности, квалитетан сан представљају основу добрих навика. Које намирнице би требало чешће да буду на нашем јеловнику и да ли заиста исхраном можемо и побољшати своје здравље, смањимо лош холестерол, а подржимо добар и шта би требало да се нађе на нашем тањиру за снажнији имунитет.
„Пошто је још увек лето и још увек топло време, исхрана треба да се базира на воћу и поврћу, свежим намирницама као и нискомасним млечним производима. Треба избегавати намирнице које су тешке за варење, као што су пржено, поховано месо пекарски производи, сухомеснати производи. Све те намирнице сада треба смањити, а увести, рибу, воће поврће. Поред тога, избегавати газиране напитке који нису добри зс цитамине и минерале који доводе и дехидратације“, рекао је Милош Недељковић нутрициониста.
Када говоримо о холестеролу, на његов помен помислимо на гојазност, међутим све чешће срећемо виталне људе који се боре са њим. На његов ниво у нашем организму не утичу само генетика и физичка активност – значајну улогу има и оно што свакодневно уносимо у организам.
„Исхраном могу да се побољшају параметри. Оно што је битно код повећаног лошег холестерола јесте да поред свежег воћа и поврћа интегралне житарице, махунарке, пасуљ, боранија, грашак, посно месо, тј бело месо и рибу. Оно што би требало елиминисати из исхране јесу месне прерађевине, сухомеснати производи, пуномасни млечни производи које треба уносити у ограниченим количинама до две шоље дневно“, каже Недељковић.
Промена начина исхране не подразумева да се одрекнемо од свега што волимо, већ пре свега да урадимо паметнији избор намирница, а поред тога од изузетне важности је и начин на који припремамо оброке додаје Недељковић.
„И спремање хране је јако важно, требало би да се кува, динста на пари, да се пече у рерни, а оно што би требало избегавати, јесте пржена храна, поготово у дубоком уљу, пржена. И наравно корисити маслиново уље, а избегавати прерађена уља“, завршава Недељковић.
Дакле, пут ка здравијем организму почиње и на тањиру. Више воћа и поврћа, намирница богатих влакнима и квалитетних масти, уз мање пржене и индустријски прерађене хране, може бити добар корак у очувању здравља.
