Шта треба да знамо и како да се заштитимо

Сезона крпеља траје од раног пролећа до касне јесени, али климатске промене доводе до тога да су активни чак и у зимским месецима. Највећи ризик је током топлих и влажних дана, након кише у високој трави и шумама. О овој теми у емисији „Дан пред нама“ разговарали смо са др Хитне медицинске помоћи Алмиром Ајановићем.

Крпељи су инсекти који својим убодом на човека могу да пренесу одређене заразне болести. У нашој земљи крпељи најчешће преносе Лајмску болест. Бораве на шумовитим подручјима, али и у пољима, баштама и живим оградама. Присутни су од раног пролећа до касне јесени, а најактивнији су у јуну. Због тога, у доба највеће активности крпеља, треба при сваком боравку у природи избегавати боравак поред жбунастог биља, испод дрвећа и носити адекватну одећу и обућу. На који начин се можемо заштити и да ли постоје одређени делови тела код људи где се најчешће крпељи закаче?

„То су делови тела где је мало топлије. Испод пазуха, иза колена, на бутинама, на стомаку. Мада се пацијенти јављају услед уједа крпеља по читавом телу. Имали смо случај где је једног пацијента крпељ ујео у ушној шкољци дубоко. Исто је ризична глава, коснати део, где се они завуку и тешко је доћи до њих“, рекао је др Алмир Ајановић.

Уколико дође до уједа крпеља одмах се треба јавити свом изабраном лекару или у Службу хитне медицинске помоћи да се крпељ адекватно одстрани и место дезинфикује.

„Никако пацијенти не би смели да сами одстране крпеља јер дешавају се ситуације где дође пацијент који је сам пинцетом, иглом, алкохолом покушавао да се реши крпеља, па се деси ситуација да остане део и након тога долази до компликација, где чак морамо и да приступимо инцизијом и шивењу.

Након уједа крпеља у почетку, симптоми могу бити црвени кругови око места уједа или на другим деловима тела, оток, повишена телесна температура, грозница, а у неким ситуацијама може доћи и до повраћања, додаје Ајановић, ипак не преноси сваки крпељ Лајмску болест.

„Не, сваки крпељ не преноси инфекцију. Постоји одређена врста. У питању је крпељ који је заражен бактеријом „Borrelia burgdorferi” изазивач Лајмске болести“, каже наш саговорник.

Након адекватне обраде пацијента у Служби хитне медицинске помоћи, извађен крпељ се носи на анализу у Завод за јавно здравље. Уколико је тест на бактерију позитиван, пацијент се јавља матичном лекару, за даље анализе код инфектолога. Уколико је негативан тест искључује се антибиотска терапија. Општи савет струке јесте, да се избегавају подручја настањена крпељима, користи одговарајућа обућа и одећу током боравка у природи. Самопреглед током боравка у природи, а по повратку из природе, саветује се пресвући се, истуширати и опрати косу, како би се уклонили крпељи које је особа „покупила“ у природи и који још увек траже погодно место за убод.