Српска православна црква и верници обележавају данас Вазнесење Господње, Спасовдан, један од највећих хришћанских празника.
Вазнесење Господње, Спасовдан, један је од 12 великих и осам Христових празника. Слави се 40 дана након Ускрса, а 10 пре Свете Тројице, односно Духова и увек пада у четвртак. У црквеном календару обележен је црвеним словом.
По хришћанском веровању, Васкрсењем је Господ Исус Христос показао да је јачи од смрти. Четрдесет дана након Васкрсења, његови ученици били су заједно за трпезом, када им се Христос поново јавио и рекао: „Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.“
Како би могли да испуне ту заповест, Христос им је обећао Духа Утешитеља и наредио да не напуштају Јерусалим до његовог силаска. На тај начин требало је да се учврсте у вери и припреме за проповедање Христовог учења свим народима.
У хришћанској традицији управо одатле потиче назив Спасовдан , празник спасења и наде у вечни живот. Подигнутих руку, Христос је благословио своје ученике, а затим се узнео на небо, завршивши дело спасења и вративши се Богу Оцу.
На Спасовдан је чувени Душанов законик обнародован 1349, а на исти празник и допуњен 1354. године.
У традицији српског народа, Спасовдан је срећан и благотворан дан, идеалан за почетке, било да је реч о послу, путовањима или личним одлукама.
Спасовдан је слава Неготина, Београда, Кладова, али и слава манастира Вратна и манастира Короглаш, као и храмова у Јабуковцу, Јасеници, Прахову, Рајцу и Шаркамену.
Вазнесење Господње је и заветина у бројним крајинским селима међу њима су и Кобишница, Брестовац, Јабуковац, Вратна, Јасеница, Вељково и Браћевац, као и друга места у околини.
