Хумор и сатира чувају дух старог Врања
Меморијални конкурс РТВ Врање „Пера Стојановић Туман“ и ове године окупио је ауторе који кроз хумор, сатиру и писану реч чувају дух нашег краја. Друго место освојила је професорка књижевности Бранка Марковић, за хумористичко-сатирични текст „Куде жена ћути, туј чуда биднујев“. О њеном награђеном тексту, инспирацији, врањском говору и томе шта све може да се каже кроз хумор, разговарали смо у нашој емисији „Добро јутро, Врање“.
Меморијални конкурс РТВ Врање „Пера Стојановић Туман“ и ове године окупио је ауторе који кроз хумор, сатиру и писану реч чувају дух и препознатљивост нашег краја. Од 26 пристиглих радова, друго место припало је професорки књижевности Бранки Марковић за хумористичко-сатирични текст „Куде жена ћути, туј чуда биднујев“.
Сам наслов текста довољан је да наговести специфичан врањски дух, језик и хумор, а инспирацију за причу ауторка је пронашла у свакодневном животу. Како је настао награђени текст и шта се све крије иза његовог необичног назива?
„У основи мог драмског текста је, пре свега, једна кућа, једна права стара градска врањска кућа чије је двориште препуно различитих биљака, старинских цвећа, старог шандуда. Ту живи баба Васка која прича о чукунбаби Круни. Предивна кућа коју би свакако требало сачувати и одбранити од зуба времена. На самом крају драме је дивна порука, јер сматрам да овакви радио-текстови морају да имају поенту на крају, неки закључак, нешто што треба читалац, слушалац, гледалац да изведе сам из целокупне радње. Презадовољна сам драмом и ово је једна од мојих најбољих драма“, рекла је Бранка Марковић, другонаграђена на конкурсу.
Врањски говор, менталитет и начин живота одувек су били неисцрпна инспирација за хумор и сатиру. Управо кроз такве приче чувају се дух и особености једног времена и једног града. Говорећи о Врању, али и о Пери Стојановићу Туману, чије име носи Меморијални конкурс, Бранка Марковић истиче значај неговања ове врсте стваралаштва.
„На овај конкурс, на ово такмичење, драмско, радијско, како год, то је моје лично мишљење, може да учествује и напише нешто квалитетно само онај ко је из Врања, ко осећа, ко зна менталитет нас Врањанаца. Ови моји ликови су из реалног света. Нико од нас не пише ради награде, пишемо јер имамо шта да кажемо о Врању, а и ево, конкретно, ја сам имала прилику да радим са Пером. Тако да сам имала ту срећу да га упознам и као човека и колегу и једног талентованог човека.“
Овогодишњи конкурс посебно је обележило и учешће младих аутора, што, како истиче награђена професорка, представља додатни подстицај да се врањски говор, хумор и сатирична писана реч сачувају и пренесу новим генерацијама.
