За особе са аутизмом, успостављање контакта и комуникација често могу бити велики изазов. Социјализација се не подразумева – она се учи, вежба и гради уз подршку породице, стручњака и окружења које разуме различитости. Колико је важно да деци са аутизмом омогућимо да се развијају на начин који њима одговара, какву подршку могу да пруже редовне и специјализоване школе и зашто је права инклузија много више од самог укључивања у друштво – погледајте у прилогу.

За многе особе са аутизмом, успостављање контакта, комуникација и сналажење у социјалним ситуацијама могу бити велики изазов.

Социјализација се не подразумева — она се учи, вежба и гради, уз подршку породице, стручњака и окружења које разуме различитости.

-Циљ није да дете сада прилагодимо да га научимо да ради нешто што не жели, где не осећа да припада. Циљ је да му дамо неке алате у руке где може оно, на начин који њему одговара и прија, да успостави односе, комуникацију, да зна како да затражи помоћ, да зна како да направи избор, да успостави исто неки контакт са људима, али све у мери да њему одговара и прија, да се осећа да припада. То је по мени права социјализација, каже  мастер дефектолог Јелена Лазаревић, специјални педагог.

Деца из спектра аутизма сусрећу се са бројним изазовима у животу и школи. Зато је важно да друштво научи да препозна, прихвати и поштује различите начине комуникације и понашања.

-Када причамо о редовној школи она може доста тога да уради. Начин на који се деца опходне према њему, самим тим и школски час, начин на који је прилагођен, ту треба додатна подршка свакако и наставника и породице, јер само по себи мора да има неки индивидуални план и програм рада, додаје дефектолог.

Док део деце похађа редовне школе, део њих је у специјализованим образовним установама, где са њима раде дефектолози и стручњаци из ове области. То је такође индивидуално, и зависи од потреба детета. Стручњаци у свему овоме имају важну улогу – да обезбеде простор у коме особе са аутизмом могу да се друже, развијају самосталност и стекну више сигурности у контакту са другима.

-Када је реч о инклузији то је веома битна тема и апсолутно је добра када је стварна. Исто зависи од детета, враћам се на то да свако дете је прича за себе и да ће неком детету више пријати специјална школа, јер ће му више пријати тај рад у мањим групама, треба му виши ниво подршке, групни рад, где се много више ради на социјалној интеракцији, много лакше се неке ствари стимулишу, закључује Лазаревић.

Деца са аутизмом најлакше уче кроз игру, заједничке активности, музику и свакодневне ситуације и понављање. Социјализација није иста за све, нити је циљ да сви комуницирамо на исти начин, већ да свако буде саслушан, схваћен и укључен.