Врање, град мерака, севдаха и ванвременских мелодија, одувек је своју историју писало песмом. Међу бројним знаменитостима које красе центар града, посебно место заузимају два знамења посвећена чуварима врањског мелоса – споменик барду народне музике Станиши Стошићу и спомен-биста легендарној песмопојки Стани Аврамовић Караминги. Ова два споменика не представљају само архитектонске украсе већ истинске чуваре културног идентитета града под Пржаром.

Вечни повратак завичају: Споменик Станиши Стошићу

На истоименом тргу испред зграде Народног музеја у Врању, 30. априла 2012. године, свечано је откривен споменик мисионару и доајену врањске песме Станиши Стошићу, тачно четири године након његове смрти. Подизање овог обележја, висине око три метра, финансирао је Град Врање, издвојивши из буџета око 2,7 милиона динара.

Овај свечани чин остао је забележен као изузетно емотиван догађај за све Врањанце. Споменик су открили тадашњи градоначелник Мирољуб Стојчић, заједно са Станишином супругом Љиљаном и сином Душаном. Свечаности је присуствовао велики број грађана, представника културног и јавног живота, као и уметникови пријатељи и сарадници.

Тог дана, издвојио се дирљив говор његовог школског друга Јована Стошића, који се присутнима обратио речима: „Драги Станиша, данас се враћаш у град из кога никад ниси отишао. Зато ти нећу рећи: Добродошао у свој завичај – рећи ћу, пријатељу драги, добро ми остао у Врању за вечност“.

Музички уредник и редитељ РТС-а Нена Кунијевић упутила је тада телеграм у којем је истакла: „Нераскидива веза између тебе и твог родног Врања добија значај вечности, који ће представљати овај споменик…“.

Аутор овог монументалног дела је Зоран Ивановић, истакнути српски вајар и редовни професор на Факултету примењених уметности Универзитета уметности у Београду. Рођен је 21. јуна 1967. године, а дипломирао је на Вајарском одсеку поменутог факултета 1992. године. Ивановић је уметник богатог опуса чија дела красе тргове широм Србије. Аутор је споменика Браниславу Нушићу у Београду, краљу Александру Карађорђевићу у Нишу, као и низа других јавних монумената и меморијалних скулптура за која је добијао престижна домаћа признања.

Срце Старог Врања: Трг Станише Стошића и Пашини конаци

Локација на којој се налази споменик одише дубоком историјом. Трг Станише Стошића представља једно од средишњих места културног живота Врања, оивичено зградом Народног музеја, која је смештена у чувеним Пашиним конацима. Комплекс Пашини конаци у Врању представља један од најважнијих и најлепших сачуваних споменика балканско-оријенталне архитектуре у Србији из 18. века. Овај велелепни комплекс сведочи о динамичној историји и друштвеним превирањима кроз која је град пролазио током векова.

Комплекс је саградио Рауф-бег Џиноли 1765. године из два одвојена дела како би се сачувала тадашња строга приватност породичног живота. Селамлук (мушка зграда) смештен је одмах до улице и служио је за боравак паше, његових мушких гостију и обављање административних послова. Харемлук (женска зграда), саграђен дубље у дворишту, заштићен од радозналих погледа пролазника, био је намењен за живот пашиних жена и породице. Занимљиво је да је у то време две зграде спајао висећи дрвени мост, којим је паша могао ноћу да прелази из селамлука у харемлук а да не излази у двориште. Цео комплекс био је опасан високим каменим зидом.

Оаза сећања: Градски парк и спомен-биста Стани Караминги

Недалеко од Трга, у самом центру града, налази се Градски парк, место на коме је 3. јуна 2023. године откривена спомен-биста Стане Аврамовић Караминге. Овај зелени простор одувек је служио као пантеон знаменитих Врањанаца. Поред бисте Стане Караминге, у парку се налазе и спомен-обележја подигнута у част других великана: архимандрита др Јустина Поповића, лекара др Фрање Копше, правника др Ђорђа Тасића и историчара др Јована Хаџи-Васиљевића.

Откривање бисте ауторке ванвременске песме „Димитријо, сине Митре“ уприличено је у оквиру фестивала „Врањска градска песма“. Градоначелник Врања др Слободан Миленковић открио је бисту, истакавши: „Стана Аврамовић Караминга била је жена која, не само да је од заборава сачувала бројне старе врањске песме, већ поједине, које су касније постале надалеко познате и популарне, и сама испевала“. На свечаности је емотивно говорила и њена унука, др Марина Џикић, евоцирајући успомене на своју нану и њен скроман, али уметнички раскошан живот. Спомен-биста је дело београдског вајара Станимира Павловића, уметника који је у Врању урадио и препознатљив споменик трубачу Бакији Бакићу у Горњој чаршији.

Песмопојка трагичних судбина: Ко је била Стана Караминга?

Стана Аврамовић Караминга (1897–1969) остаће упамћена као најважнија врањска песмопојка која је деценијама неговала изворни дух старог Врања. Рођена је у породици Томе Караминге, а касније се удала у угледну фамилију Аврамци за Воју Аврамовића.

Њена најпознатија песма, „Димитријо, сине Митре“, испевана је још 1919. године, а заснована је на истинитој, трагичној породичној причи о њеним рођацима Димитрију и Стани. Дуго је скривала да је она прави аутор ове песме, желећи да остане анонимна јер је песма дубоко дирала у тадашње породичне табуе. Тек пред крај живота, Стана је признала ауторство над овом и још неколико песама које су попримиле статус народних умотворина.

Стихови њене најславније песме и данас изазивају жмарце код слушалаца: „Димитријо, сине Митре, мајкино једино, пред кућу ти седи, сине,свилен гајтан плете…“

Кроз ове стихове, али и меланхоличну мелодијску линију, Стана је успела да заувек материјализује врањски „севдах“ и „жал за младост“. Постављањем њеног обележја у Градском парку, поред Станише Стошића на Тргу, Врање је заокружило причу о својим музичким амбасадорима, остављајући будућим генерацијама јасан путоказ како се чува сопствена културна баштина.