У оквиру манифестације “Боркин завет“ одржана је радионица са Сандром Бијелац, психоонкологом. У просторијама Библиотеке “Бора Станковић“ у Врању радионицу је организовало Друштво онколошких пацијената Врање.

Друштво онколошких пацијената Врање већ четврту годину заредом организује манифестацију “Боркин завет“ у знак сећања на прерано преминулу Борку Стефановић, која је такође боловала од карцинома. 

Код лечења било које тешке болести, јако је важно да не заборавимо да је човек јединство тела и душе и да не можемо душу лечити без лечења тела, нити лечити тело без лечења душе.

Психолошка подршка у тако озбиљним тренуцима, као што је постављање дијагнозе онколошких болести, у ствари подразумева не само суочавање са изузетним променама које лечење са собом носи, него и са променама које доноси и само суочавање са многим питањима са којима се онколошки пацијенти срећу, указује психоонколог Сандра Бијелац.

– Тада је најважније је да се човек не осети сам и да та нека непријатна осећања која има у том тренутку, не буду преплављујућа и да не буду у неком тренутку стопирајућа како за само лечење, тако и са друге стране и за квалитет живота који нам је јако важно да очувамо, без обзира на то о којој болести причамо или у ком животном тренутку се човек налази – истиче Бијелац.

Веома важан психолошки моменат је и тренутак када се лечење заврши, указује наша саговорница.

– Од њих се очекује у том тренутку да, пошто се завршило лечење, да се заврши апсолутно и психолошки процес који се налази унутар њих.

Међутим, тада се најчешће и јавља проблем, јер се људи који су завршили лечење осећају усамљено и остављено, како од система у ком су се лечили, тако и од друштва које од њих очекује да забораве шта су све прошли и да се врате у живот као да се ништа није догодило – наводи Сандра Бијелац.

На радионици је било речи о значају подршке онколошким пацијентима, али и целој породици, која у овој причи бива једна врста пасивног пацијента.

– Треба да водимо рачуна и о члановима породице, јер они су ти који дају подршку ономе које оболео, и они су нам подједнако важни да остану здрави.

Треба емоционално, психички и телесно да остану здрави, да би могли да помогну и да пружају подршку ономе које оболео и које се лечи – истиче психоонколог Сандра Бијелац.

Како прихватити дијагнозу, шта након завршетка терапије и како подржати пацијента, али и породицу, која ће потом подржати пацијента, била су само нека од питања која су постављена у оквиру ове радионице, коју је пратио велики број наших суграђана.