Дан примирја у Првом светском рату обележава се сутра 11. новембра у знак сећања на дан када је 1918. године у железничком вагону у Компијену у Француској потписано примирје са Немачком, чиме су окончана ратна дејства на Западном фронту. О историјским чуњеницама везаним за овај дан разговарали смо са историчарем Ненадом Стојиљковићем.
Дан примирја, 11. новембар, обележава се као вид сећања на окончање Првог светског рата, најразорнијег који је свет до тада видео, са око 17 милиона мртвих, при чему је посебно тешко страдала Србија.
„11.11.у 11 сати завршени су ратни догађаји, односно ступило је на снагу примирје и у Првом светском рату. Иако је годину дана касније Версајским мировним споразумом Први светски рат званично завршен, овај датум, односно овај дан, представља веома значајан догађај из простог разлога што је тога дана завршен Први светски рат или Велики рат, како је био називан до тада. До избијања Другог светског рата, био је највећи сукоб у историји човечанства“, рекао је историчар Ненад Стојиљковић.
Србија се нашла практично између два велика савеза, између Силе Антанте и Централн их сила, и било је питање коме се приклонити. Србија је била мала земља, односно једна земља на Балкану, која се нашла на путу аустроугарским империјалним претензијама, каже Стојиљковић и додаје:
Управо због тога је и дошло до избијања Првог светског рата и то је веома значајно и за саму Србију, јер је управо Србија кроз Први светски рат — победама на Церу, Колубари, касније на Кајмакчалану, па и пробијањем Солунског фронта — успела да задржи свој суверенитет, задржи своју самосталност, али и поново освоји слободу коју је изгубила током Првог светског рата. Био је то завршни чин Првог светског рата, започетог четири године раније, јула 1914. нападом Аустроугарске на Србију.
Србија је током Првог светског рата претрпела огромне људске губитке. Цена коју је наш народ платио управо за ту слободу била је огромна.
„Од 1914. до 1918. године, током трајања Првог светског рата, српски народ је првенствено управо у борбама, као што сам већ поменуо на Церу, Колубари, Мачковом Камену, а касније и током окупације, претрпео бројне жртве. Првенствено, жртве су биле војници који су гинули у самим војним сукобима, али су касније и цивили, због разних болести које су харале земљом (тифус, колера и остале заразне болести), довели до смањења становништва. Процењује се да је негде око милион и по становника погинуло или умрло како у директним војним сукобима, тако и током окупације, што представља негде око трећину тадашњег становништва“, каже Стојиљковић.
Цвет Наталијина рамонда је данас један од препознатљивих симбола обележавања овог дана. Како је управо овај цвет постао симбол сећања на страдање српског народа у Првом светском рату?
„Све државе победнице су изабрале одређени цвет као симбол сећања на Први светски рат. Србија је изабрала Наталијину рамонду. Наталијина рамонда је ендемична врста, позната и као ’’цвет феникс’’, која расте на југу Србије и у данашњој Северној Македонији. Овај цвет представља симбол спасења, односно васкрсења Србије и српске војске у Првом светском рату “, додаје наш саговорник.
Врање ће Дан примирја у Првом светском рату обележити крај Споменика жртвама бугарског окупатора у 11 сати где ће бити положени венци и цвеће и одата пошта настрадалима. Дан примирја у Првом светском рату, као државни празник, у Србији се обележава од 2012. године.
