Радови учесника врањске Ликовне колоније нашли су се на документарној изложби “Трагом времена и речи“ која је приређена у Великој галерији Дома културе Студентски град у Београду. “Ово је велика ствар за наше учеснике који су стварали на тему Бора Станковић – Слика једног времена, а поводом 150 година од рођења Борисава Станковића,“ истакла је Весна Маринковић Станковић, водитељка Ликовне радионице. Она се недавно вратила са Колоније у Словенији, где је држала радионице и стварала уметничка дела, а како истиче, створена је једна трајна сарадња са уметницима, који ће на наредној Ликовној колонији бити гости Врања.
Радови који су настајали на врањској Ликовној колонији на тему “Слика једног времена“, поводом 150 година од рођења Боре Станковића изложени су и у Београду. Изложба је организована у Великој галерији Дома културе Студентски град, а била је део документарне изложбе под називом “Трагом времена и речи.“
-Мени је много драго што је дошло до сарадње, јер ово је, пре свега, једна изузетна изложба. Никад се није десило да Ликовна колонија има тему. Овог пута тема је био Бора и Борина дела, и ми смо сви заиста студиозно пришли томе. Није било лако ни наћи уметнике који ће радити то, и радити пре свега реализам. Ово је био реалистички приступ. Ја сам дуго година хтела да сликам Коштану, али овог пута се све наместило. Дуго сам размишљала ко ће ми бити Коштана, јер сликар кад слика, он мора да нађе и референцу. Па ми је референца била Ева Мештровић, јер има дугу косу, воли да игра, и да би сама слика била аутентична, каже Весна Маринковић Станковић, водитељка Ликовне радионице.
Изложба је организована у Београду, где је имала велику посећеност, а паралелно су се на изложбама у Врању и Београду нашле две слике Коштане, које је радила Весна Маринковић Станковић
– Док сам радила прву Коштану, ту сам морала заиста студиозно да уђем како је изгледало то време, како је изгледала та кафана, који су се инструменти свирали. Док сам радила ту слику, одмах сам желела да створим нову слику, где би другачије представила Миткета. Овај ми је био превише сетан, превише тужан, хтела сам Миткета мало другачије, да му дам јачину и то. И онда сам добила позив за изложбу у музеју, да се планира изложба у музеју, и рекла сам: „Ето прилике да урадим и ту другу Коштану.” Тако да су то две верзије исте приче. По мени, кад их сад сагледам, оне су једнако ликовно јаке, али су опет другачије, додаје Маринковић Станковић.
Весна Маринковић Станковић управо се вратила са Међународне Ликовне колоније у Словенији, одакле носи лепе утиске, а у плану је да учесници ове колоније већ наредне године буду гости Врања.
-Један велики професионализам, сјајно гостопримство — то ћу увек памтити. И знам сигурно да ће се та сарадња наставити. Заправо ја знам како ће изгледати наша следећа колонија: биће учесници са ове колоније повучени овде, јер се невероватна енергија између нас створила. И Хрвоје Марко Перузовић је рекао да би радо желео да дође у Врање, Ана Видмар, Алфредо Де Лукатели… Тако да мислим да ће бити занимљива овогодишња и наша Ликовна колонија. И ово је пут једне трајне сарадње, потпуно сам сигурна у то, закључује Маринковић Станковић.
По узору на нашу Ликовну радионицу, слична радионица отвара се у Словенији, а Весна је своје знање презентовала будућим полазницима, одржала радионицу експресивног портрета, и сама стварала на Колонији, а њен рад је био врло плодотворан. Насликала је диптих “Завођење“ са мотивом Адама и Еве и урадила седам слика на тему “Дама са шеширом“, по којој је позната.
