Након великог пожара који је лане захватио неколико локација у близини Врања, ЈКП „Комрад“ предузима низ превентивних мера, како се нешто слично не би поновило. Према речима извршне директорке у овом јавном предузећу Неле Цветковић, отпад се свакодневно прекрива земљом, полива водом, а депонија се снима специјалним камерама које откривају места са повишеном температуром.
Прошлогодишња серија пожара која је пре тачно годину дана погодила шири рејон Врања, била је велика опомена за све.
Како је ватрена стихија кренула са депоније „Метерис“, у ЈКП „Комрад“ се предузимају све расположиве мере како би се могућност за пожар смањила на минимум.
Одмах након санирања ватре, кренуло се са планирањем превентивних мера, како се нешто слично не би догодило у будућем периоду, каже извршна директорка „Комрада“, Нела Цветковић.
– Током ове године, нарочито од како су почеле екстремно високе температуре, довезли смо негде око 1.200 кубних метара земље која је постављена на самом ободу депоније.
Сваког дана се разастире отпад и прекрива земљом, касније се таба компактором и булдожером и на тај начин се смањује било каква могућност за јављање пожара – каже Нела Цветковић.
Поред тога, депонија се снима термовизијским камерама, како би се утврдило да ли у дубини тела депоније има критичних места на којима би могла да букбне ватра и досадашњи извештаји говоре да их за сада нема, напомиње наша саговорница.
На депонији „Метерис“ је стално и цистерна са водом, из које се залива тело депоније,
за шта су, поред руковања противпожарним апаратима, обучени и возачи и стражари.
– Током преподнева се залива из базена за отпадне воде са „аутофекалком“, а у поподневним сатима се залива са противпожарном цистерном.
За сада, нема опасности од појаве пожара, 24 сата дневно су присутни и видео надзор и стражарска служба, а рециклабирне сировине су удаљене од самог тела депоније и на тај начин смо на минимум свели могућност појаве пожара – указује извршна директорка „Комрада“.
Депоније су, генерално, склоне појави такозваног „самозапаљивања“, које изазива више узрока.
Чак и кроз мањи комад стакла сунчеви зраци могу да увеличавањем изазову појаву ватре, указује наша саговорница и додаје да је то ризик само од површинског паљења.
Други ризик се јавља због тога што се сабијањем отпада јављају „метански џепови“ у којима се сакупља гас метан, који је експлозиван и запаљив.
– Због тога смо и радили снимање термовизијским камерама да видимо да ли се нашто дешава у дубини депоније.
Иначе, имамо 49 био трнова на местима где се отплињавају депонијски гасови. То су као неки оџаци на кући, који одводе те гасове у атмосферу, како се не би гомилали на депонији и изазвали експлозију – појашњава наша саговорница.
