Велики петак празник обележен страдањем Исуса Христа
Српска православна црква и верници у недељу прослављају највећи хришћански празник Васкрс. Завршава се и најстрожији васкршњи пост који је трајао 7 недеља, од 23. фебруара, а цела седмица пред Васкрс назива се Страсном или Страдалном. Целу ову седмицу хришћани проводе у посту и молитви. Овај период је жалостан и зато су црквене одежде црне боје. Посебно се молитвама издвајају последња три дана, Велики четвртак, Велики петак и Велика субота.
Српска православна црква данас обележава Велики четвртак, успомену на Тајну или Последњу вечеру Исуса Христа и његових ученика, када је установљено свето причешће. На Велики четвртак обележавају се четири важна догађаја – свето прање ногу ученицима, Тајна вечера, чудесна молитва и издаја сина Божијег.
Велики четвртак један је од најзначајнијих догађаја у току Велике или Страдалне недеље у којој, према хришћанском предању, почиње и завршава се Христово страдање и његова земаљска мисија за спас човечанства.
„На Велики четвртак установљена је света евхаристија, свето причешће када се сједињујемо са живим Богом. Дао нам је могућност и начин да се кроз то спашавамо. Толика је љубав његова према нама да он себе даје, његово тело и крв, да би се ми спасили, од греха смрти и ђавола. На Велики четвртак почиње то конкретно страдање Исуса Христа, када после тајне вечере са својим ученицима одлази у врт и тамо проводи задње часове и молитви заједно са својим ученицима и где га издаје Јудеј, његов ученик“, каже свештеник Епархије врањске Гојко Остојић.
У свим храмовима СПЦ на овај празник се служи литургија Светог Василија Великог, која се служи 10 пута годишње, на све велике православне празнике. Увече се држи велико бденије и чита се Дванаест страсних Јеванђеља, у којима су описана страдања Господња.
Велики петак или Страсни петак обележавамо сутра. Према речима свештеника Остојића Велики петак се не честита, јер је то најтужнији дан, празник, који је према хришћанској религији обележен страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и на крају његовом смрћу за спасење света.
„ На Велики петак нема ни свете литургије. То је једини дан у години када се не служи литургија већ имамо посебне часове који ће бити у свим Храмовима у Врању, и у Саборном Храму и у Светој Петки код Белог моста. На Велику суботу, литургија од 9 часова. Већ са том литургијом почиње се са тамним одијенијем, без звона да би се после наставило са звоњавом, са светлим одијанијем“, каже Остојић.
На Велики петак црква се сећа догађаја који су непосредно претходили Христовом Распећу; почевши од извођења Исуса Христа пред суд Понтија Пилата, неуспелог покушаја да га оптуже, па до гласног викања јудејског народа, ношења крста кроз град, на путу према Голготи, разапињања и праштања џелатима речима: „Оче, опрости им, јер не знају шта раде“.
За велики петак треба избегавати сваку физичку активност, славље и пороке.
