Истраживања показују да се број обољења одраслог доба могу спречити усвајањем позитивних здравствених навика или раним откривањем поремећаја здравља у дечијем узрасту. Примарна и секундарна превенција се данас сврставају у најзначајније области превентивне медицине, а активности које се у том циљу предузимају су добиле заслужени јавно здравствени значај. Једна од најважнијих превентивних активности које имају за циљ рано откривање поремећаја здравља у дечијем узрасту је редовно спровођење систематских прегледа.

Систематски прегледи су облик периодичних превентивних прегледа који се спроводе у одређеној популационој групи, а у складу са правилником којим је одређен садржај, обим и учесталост прегледа.

Код деце у основној школи, систематски преглед обухвата општи клинички преглед по системима органа, стандардне лабораторијске анализе, као и антроплошка мерења, раст, развој, вакцинацију по календару, развој говора.

„Велики значај систематских прегледа деце, јер се ту констатују нека обољења, која се испоље а којих није било на рођењу. Региструју се и развојни проблеми, деформитети. Врло је важно прегледати све органе, послушати срце. У том периоду могу да се региструју и нека алергијска обољења. Временом се то испољава. Уколико није било на самом рођењу.Важно је ићи на систематске прегледе, јер се тако открива и правилан раст и развој деце, предвиђен нормама за одређени узраст. Тада се може открити и да ли се код деце ради о гојазности, или неухрањености. Искривљености кичме. Деформитет стопала. Из тог разлога све то се кроз систематске прегледе у раној фази може открити, како би се на време реаговало и кроз терапије исправило“, каже др Слађан Станковић.

Кључни елементи систематског прегледа у одређено узрасном периоду.

Рани узраст (до 2. године): У првим недељама, са 1, 2, 4, 6, 9, 12, 15, 18, 24 месеца, обухвата педијатра, ултразвук кукова, крвну слику, и обавезне вакцине, како би се пратио неуро-моторни развој и раст.

Предшколски узраст (до 7. године): Пре поласка у школу, обухвата детаљан преглед педијатра, психолога, и лабораторијске анализе, те се утврђује спремност за школу.

Школски узраст (основна школа): Обично у 2., 4., 6. и 8. разреду, укључује педијатра, лабораторију и вакцине.

Средња школа и факултет: Прегледи се раде пред упис у средњу школу, као и током средње школе и на факултету.

Деца спортисти: Периодични преглед педијатра и специјалисте спортске медицине, ЕКГ, ултразвук срца, антрополошка мерења.

Прегледи обухватају: Детаљан клинички преглед (раст, развој, ухрањеност, притисак).

Лабораторијске анализе (крвна слика, урин).

Ултразвук (кукови, срце).

ЕКГ (електрокардиограм).

Преглед психолога (пред школу).

Вакцинације по календару.

Систематски прегледи код ученика млађег школског узраста се организују на следећи начин:

 • у првом и трећем разреду ученици се упућују логопеду, стоматологу, а у трећем и физијатру,

• у седмом разреду раде се лабораторијске анализе (ККС, урин, гликемија и холестерол) и преглед код стоматолога и офталмолога.

• утврђивање посебне здравствене способности деце од 6 – 14 година живота за бављење школским спортским активностима, поред прегледа обухваћених превентивним систематским прегледом, подразумева и: комплетну крвну слику, шећер у крви, тест урина на ниво протеина и шећера у урину, по потреби упућивање деце од 12 – 14 година на тест оптерећењем на ергобициклу или ерготраци са континуираним праћењем ЕКГ-а и упућивање на друге прегледе, а ако то спортска правила надлежног спортског савеза захтевају, и упис оцене у спортско медицинску и такмичарску књижицу;

• контролни прегледи раде се у другом, четвртом, шестом и осмом разреду основне школе и подразумевају праћење патолошких стања и поремећаја откривених на систематским прегледима, а у осмом разреду обавља се и вакцинација по Правилнику о имунизацији против заразних болести.

Ученике код којих се утврде одступања од нормалног физичког, менталног или социјалног развоја, односно утврди одређено патолошко стање здравља, обавезно треба упутити на допунска испитивања и/или им дати терапију и заказати контролни преглед.

Уколико се утврди да ученик избегава здравствено негативна понашања и нема навике које негативно утичу на здравље, треба га похвалити због здравог начина живота и подстаћи да настави да чува здравље и редовно се контролише код лекара.

Уколико се код ученика открије психосоцијални проблем, треба проценити тежину насталог проблема. Ако се педијатар осећа компетентним да помогне адолесценту или његовим родитељим, односно старатељима да реше постојећи проблем, потребно је да закаже посебан сусрет како би се наставио рад на решавању овог проблема.

(Неке информације су преузете са википедије)