Обележена 82. годишњица ослобођења Врања у Другом светском рату

Дан ослобођења Врања у Другом светском рату

Поводом Дана ослобођења Врања у Другом светском рату, градоначелник Врања др Слободан Миленковић са сарадницима приредио је пријем за представнике Градске организације СУБНОР-а. Обележавање овог значајног датума настављено је свечаном седницом Скупштине града . Централни догађај обележавања Дана ослобођења Врања у Другом светском рату настављен је полагањем венаца и цвећа крај Споменика револуцији. О онима који су положили животе у одбрани слободе и независности говорио је градоначелник Врања, др Слободан Миленковић.

Обележавање 82. годишњице ослобођења Врања у Другом светском рату почело је свечаном седницом Скупштине града. Присутнима се обратила председница Скупштине Зорица Јовић, која је подсетила да је Други светски рат био један од најтрагичнијих раздобља у историји света.

„Током шестогодишњег рата, у којем је учествовала 61 држава, животе је изгубило преко 55 милиона људи. Неизмерна људска трагедија и опомена коју никада не смемо заборавити. У околностима све снажнијег притиска великих сила, након скоро три деценије од Великог рата, Краљевина Југославија настојала је да избегне ратни вихор, који је увелико захватио Европу. Ипак, историјске околности то нису дозволиле. Зато смо дужни да своју државу чувамо с поносом и достојанством. Да је градимо и развијамо, свесни да је њен напредак наша заједничка одговорност“, рекла је председница Скупштине Зорица Јовић.

Обележавање 7. септембра, Дана ослобођења Врања у Другом светском рату, настављено је полагањем венаца и цвећа на платоу испред Споменика револуциjи. Помен палим борцима служило је свештенство Епархије врањске, након чега се присутнима обратио градоначелник Врања, др Слободан Миленковић, подсећајући да је Други светски рат био најразорнији сукоб у историји човечанства.

„Данас обележавамо изузетно значајан дан за наш град. Дан када је пре више од осам деценија Врање дочекало дугоочекивану слободу.

И зато, док стојимо пред Спомеником револуцији, са дубоким поштовањем одајемо почаст свима који су поднели највећу жртву за ослобођење нашег града.

Други светски рат био је најразорнији сукоб у историји човечанства, који је однео милионе жртава и оставио за собом огромна разарања и пустош. Био је ово рат који је дубоко променио слику света.

Изгубљени животи, страх и бол, подељеност и мржња… Ово нису само речи. То су трагови једног мрачног времена, који су свет завили у безумље и неизмерну патњу. У виду тоталног рата, водеће земље, учеснице, ставиле су све своје економске, индустријске и научне ресурсе у службу ратних напора. Рат су обележиле масовне смрти цивила, укључујући и Холокауст, као и једини случај употребе нуклеарног оружја“, истакао је градоначелник Миленковић.

Градоначелник је, говорећи о 7. септембру, истакао да је фашизам покушао да наметне своју идеологију страха и насиља, остављајући несагледиве последице. Борбе су се водиле на многобројним фронтовима, а највише су страдале мале европске државе, међу којима и тадашња Краљевина Југославија, која је 6. априла 1941. године нападнута, окупирана и распарчана.

„На простору наше земље, упркос страху и огромној војној надмоћи непријатеља, родио се снажан Покрет отпора. Частан и слободољубив народ није се помирио са окупацијом и није пристао да му се одузме достојанство и право на слободан живот. У нашој славној историји много је значајних датума, а 7. септембар је један од њих. То је датум који је донео крај једне од најтрагичнијих епоха у историји нашег града. Тог дана, у варош је ушла 22. дивизија Народноослободилачке војске Југославије.

Према подацима, у борбама за ослобођење учествовало је 12.000 бораца, а 954 њих је погинуло. У бугарске логоре интернирано је око 4.000 Врањанаца. Зверства почињена над становништвом Врања од стране бугарског окупатора остају једно од најтежих поглавља и никада их не смемо заборавити. Нама је остављен завет да памтимо наше претке са захвалношћу и поносом. Њихова љубав према отаџбини мора нам бити вечни оријентир у свему што чинимо и чему тежимо. Зато им овде, пред спомеником, поручујемо:

Хвала за слободу, хвала за жртву, хвала за мир. Порука прошлости је јасна – слобода коју имамо није дата једном заувек. Она је избор који свакодневно бранимо одговорношћу, солидарношћу и међусобним поштовањем. Јер, како је неко једном рекао: „Тајна среће је слобода. А тајна слободе је храброст.Зато морамо храбро и достојанствено чувати Србију, јер је она наше наслеђе, наш дом и наша обавеза према генерацијама које долазе. Срећан вам Дан ослобођења Врања у Другом светском рату! Живело Врање, живела Србија“, истакао је градоначелник.