У години у којој обележавамо 150 година од рођења нашег великог књижевника, Борисава Станковића, емисија „Живот памти 150 за 150“, пројекат који РТВ Врање реализује уз финансијску подршку града Врања, чува успомене на некадашњи начин живота, обичаје и људе који су обележили једно време.

Старо Врање живи и данас, у сећањима оних који су његовим улицама одрастали, живели и стварали своје успомене. Са старим Врањанцима разговарали смо о томе какво је било Врање њихове младости, која места посебно памте, како се некад живело, какви су били људи и односи међу њима, али пре свега које вредности желе да сачувају за будуће генерације.

– Ја памтим у то време Позориште и Дом културе „Бора Станковић“ у Врању, који је имао могућност да окупља и младе, постојао је и ансамбл „Севдах“, где је дружење било фантастично, позоришне представе, биоскопске представе. За мене је позориште једна основна одскочна даска за мој даљи живот, који сам наставио да живим, испричао нам је сликар, Мита Ристић.

Говорећи о дружењима и изласцима, присетио се и некадашњих игранки, које су представљале важан део друштвеног живота младих.

– Једанпут, на месечном нивоу, је у сали хотела „Врање“, одржавана једна игранка, где смо се окупљали, Бакија Бакић је свирао. То је био доживљај, тога више нема, са сетом у гласу се осврнуо Ристић на време своје младости.

Нека места не бледе са годинама, она чувају делић наше младости, прве радости и непроцењива пријатељства, чекајући да им се у мислима увек изнова вратимо.  За писца Љубомира Манасијевића, то је парк између данашњег Педагошког факултета и Гимназије, некадашња Учитељска школа,  где је као млад делио радост и тугу са генерацијом.

– Ту смо седели, као млади, као ученици Учитељске школе, волели се, делили радост, тугу и све те наше младалачке успомене и доживљаје. И дан данас, када ту прођем, мени срце заигра, оживео је он сећања на дане из прошлости.

Излети и дружења  били су саставни део његове младости, а посебно је издвојио некадашњи Корзо.

– Корзо је био незабораван, видим да то сви Врањанци понављају. Излети у Ћошку, то су незаборавни тренуци, излети на Девотинске ливаде, пешице смо ишли до Врањске бање, описао је Манасијевић.

Иако се времена мењају, успомене на људе, дружења и догађаје који су обележили младост, остају трајно сачуване. Кроз овакве приче, чува се од заборава дух некадашњег живота и преноси на генерације које долазе.