Хришћани који поштују јулијански календар данас обележавају Велику суботу, други дан хришћанске жалости посвећен сахрани Исуса Христа и његовом боравку у гробу пред васкрсење.

Велика субота је једина субота у години када се пости на води.

Христос је, према предању, на Велику суботу телом у гробу, а душом у Аду разрушио врата пакла.

Према веровању, Исус је Велику суботу провео у Хаду (подземљу), због чега верници тај дан проводе у молитви и тишини.

На Велику суботу се служи литургија Светог Василија Великог, којом почиње Васкрсење.

Све до читања Апостола свештеник служи ову литургију у црној одежди, а потом облачи белу, јер су се у току ове литургије крштавали оглашени (некрштени), који су се током целог Васкршњег поста припремали уздржавањем од хране, молитвама и поукама за крштење, које се увек врши у белим одеждама.

Јутрење Велике суботе у новије време не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече, када се пред Христовим гробом, уз кађење и држање свећа, врши слика Христовог погреба.

При крају јутрења Велике суботе, Плаштаница (у коју је био умотан Исус након скидања са крста) носи се три пута око храма, а после њеног поновног полагања у „гроб“, чита се пред њом Језекиљево пророштво о васкрсењу мртвих (Јез 37,1-14), Апостол и Јеванђеље.

У Јерусалиму у храму Гроба Христовог хришћани сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави Благодатног огња.

У том храму у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх износи угашено кандило које чудесно пали благодатни огањ и тај огањ преноси на свеће окупљених хришћана, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

Свечаном Васкршњом литургијом биће завршени дани жалости и у недељу ће почети празник Васкрс, који слави победу живота над смрћу.