Где Врањанци траже спас од врућина и шта саветују лекари
Високе температуре представљају стрес за организам. Посебно су осетљива мала деца, старији, хронични болесници. Топлотни талас и високе температуре највише погађају пацијенте са кардиоваскуларним и хроничним болестима. Током периода високих температура најважније је спречити дехидратацију и додатно оптерећење организма.
Широм Србије бележе се температуре преко 35 °C, а у наредним данима очекује се да жива у термометру досегне 38 степени. Судећи према временској прогнози, пред нама су и у наредном периоду врели дани.
За наредни период тачније до средине септембра, издао је упозорење на високе температуре, а ми смо искористили ово пре подне да упитамо Врањанце како подносе вреле дане и како се расхлађују.
ОФФ: Са аспекта здравља људи, топлотни талас је појава од најмање три узастопна дана када је максимална дневна температура ваздуха изнад дефинисане критичне вредности. У доба климатских промена летњи дани могу бити неиздрживо топли за наш организам, стога је веома важно да заштитимо сопствено здравље.На који начин можемо препознати симптоме топлотног удара и топлотне исцрпљености, разговарали смо са др Алмиром Ајановићем из Службе хитне медицинске помоћи.
„Топлотни удар, или сунчаница, како га често зовемо, јесте стање у коме долази до прегревања људског организма и исцрпљивања механизама за регулацију телесне температуре. Настаје када телесна температура пређе 40 степени Целзијусових. Кожа је сува, црвена и у односу на топлотну исцрпљеност глава разлика је што нема знојења“, рекао је др Алмир Ајановић из Службе Хитне медицинске помоћи.
Поред уноса довољне количине течности, важно је избегавати излазак напоље током најтоплијег дела дана, а то посебно важи за хроничне пацијенте који су по овим врућинама у посебном ризику.
„Савет за хроничне пацијенте јесте да узимају своју редовну прописану терапију, да измере крвни притисак, шећер у крви, да носе са собом ту терапију, носе флашицу течности и обавезно нешто слатко.
Према речима др Ајановића, топлотна исцрпљеност има блаже симптоме и лакшу клиничку слику. Када је реч о топлотном удару, на поједине симптоме и тегобе треба обратити посебну пажњу.
„Симптими су јака главобоља, мучнина, повраћање, вртоглавица, убрзан срчани рад, убрзано дисање, а најопасније је губитак свести, где би одмах требало позвати Хитну помоћ.
Према речима доктора Ајановића, поред уноса довољне количине течности, важно је избегавати излазак напоље током најтоплијег дела дана, као и бавити се тешким физичким пословима у најтоплијем делу дана.
Када боравимо напољу, најбоље је носити лагану одећу и тражити хладовину. Собзиром да се у овом периоду углавном расхлађујемо клима уређајима, стручњаци упозоравају на посебан опрез приликом њихове употребе, јер разлика између спољашње и унутрашње температуре у просторијама не би требало да буде већа од седам степени.
